Просветни гласник

12

Арапли-дере), ТзећигН (Чорлу), Вег§'а18сћ (Бургас), Секибаба и На1бка (ХаФса), Једрене. Деветога дана, од поласка из Цариграда, стигну до моста МустаФе-паше. Варогаида је подељена на двоје каменим мостом, који води преко реке Марице. Харманли је мало, рђаво турско село, куће су сламом покривене, има велики од МустаФе -пагае саграђени каравансерај. беппбге (ПигаФетина Клокотница, дан. Симигаче) је чисто бугарско село, куће су ниске колебе, сламом покривене. До Пловдина помињу ее јога места Соипопвсћ (Вранчићев Еоњуга или Коњштица), Кајали и Папазли. Тринаестог дана стигли су у Филипопољ, где је живело такође неколико Дубровчана (доцније 1581. године било их је само четири куће). У Татарбазарџику има само 30 хришћанских кућа. Ветрен је, као и остала села у околини под пећком патријаршијом. Помиње бугарско село Капидервент (дан. Капуџик) и описује Трајанова врата. Ихтиман је мала варошица, у којој већином Турци станују, Вугара има мало. Даље помиње: А1асИбе или А1а81асП8 (Вранчићева Бела Црква, дан. Вакарел), и СавГЛиаш (Косичана), мало бугарско село. Осамнаестог дана сгигли су у СоФију. Ту живе Дубровчани и преко 800 Јевреја, од којих већина говори немачки. Има мали безестан. 26. Маја кренули су се од СоФије Веограду и наишли најпре на Драгоманли (Драгоман), мало бугарско село, у којем нема Турчина, а за тим на Цариброд (Вранчићев Царев Брод), који се с пута не види. Двадесетог дана стигли су у Пирот, где станују, осим неколико чауша, 150 спахија, а хришћана има мало. Недалеко од Куричесме (Муса-паше Паланке) има под брдом манастир Св. Димитрија в ). У Нишу, у варогаи, су од хригаћана једино Срби, јер овде се свргаава Бугарска а отпочиње Србија; њихов свештеник снада под Пећ. Има добра и јевтина вина. Овде живи само један Дубровчанин. После три миље пута стигли су у Спахи-кој, назват вероватно по спахији, који ту седи; има нов каравансерај. Кренувгаи се даље ишли су досадним путем, кроз гору, преко брда и долина и приспели у српско село по имену Ки8а (Ражањ). Оно једино припада турскоме цару, за то је народ ослобођен од тимарника и од других гуљења. Овде су једном хајдуци посланике наше нападали и дарове, што је наш цар султану слао, отимали, а овдашњи људи су им све те дарове натраг вратили, па их послали еултану у Цариград. Ва то их султан од свакога данка ослободи. 24. дана стигли су у Параћин, где станују сами Турци и Цигани. Јагодна је мала варошица,

у којој има мало ерпских Хришћана, тим више снахија и других војника. Близу су три села, у којима станују све сами Угри. Из Баточине су приспели у Бујук или Велику Паланку (Вранчићев Кленовац), која се иначе зове и Аклиса или Бела Црква. Између последња два места је сама пустога, ништа није обрађено, нема села, а негда је ту било због хајдука врло несигурно. Бела Црква је на брежуљку, прилично велика, пола српска, пола турска; у турскоме делу има паланка или висока четвртаста тврдиња од блата и иловаче, а саградио ју је Хасан-паша против хајдука, који су чесго на њ и на околину наваљивали; око овог места има много бивола. Четврти путопис, о којем Матковић расправља, јесте од Саломона Швајгера о путовању царскога посланика Ј. СинцендорФа у Цариград године 1577. И ово је посланство игало истим путем као и Герлахово, и у њему се помињу иста места. На основу последња два путописа може се утврдити време, за које су посланства прелазила пут од Беча до Цариграда. Унгнадово посланство је прешло тај пут за 58 дана, а одбивши 12 дана одмора, за 46 дана, Римово за 44 дана (са одмором). Од Београда до Цариграда пробавило је Унгнадово посланство на путу 31 дан, и на путу од Београда до СоФије 11 дана (без дана одмора). Курири су из Цариграда до Будима, преко Београда, стизали за 15 — 20 дана.

1) Интересно је, да и многи путници ранијега (као Бертрандон де-ла-Брокијер од 1432, ПигаФета од 15 67. Дорншвам и др.) и потоњега времена помињу јако развијену културу пиринча у моравској долини од Јагодине до .Ниша, и изгледа да су центри те културе били : Јагодна, Спахикој и Ниш. Мени је познато, да у околини Јагодине живе успомене 0 тој култури, а г. Милићевић је забелелшо (Кнежевина Србија с. 782., прим.), да у пољу од Суповца до села Љубеша има место Оризелите. (( Ту причају, вели он, да је у старо време сејан пиринач. И сад се, веле, познају ваде, куда је навођена вода на ге усеве )} . — Други путници (као Дриш, пратилац граФа Вирмонта 1719. год.) помињу културу пиринча у пловдинском пољу. 2) ПигаФета зове те планине 0го!;зепа, Вранчић Кучева, у нашим споменицима зову се оне Кучајинске, Кучане, Кучајна (И. Руварац. 0 Кучајинским манастирима. Старинар. 1888. бр. 3 и 1889. бр. 2.), и у песмама Кучај, које име још по где где и у народу живи (Ј. Цвијић. ГеограФСка испитивања у обл. Кучаја с. 944 3) Гласник срп. уч. др. књ. XXXVI. с. 203—215. 4) Период. спис. књ. VI. с. 17—44, VII. 96—127. 5) Иначе су каравансераји рђаве зграде. Герлах их овако дефинише : у Турској има празних коњушница, у којима се не може добити ни хране ни пића ни посгеље, а ове тамне коњушнице зову се каравансераји. 6) Матковић му није могао ући у траг. То ће по свој прилици бити дивљански манастир (по предању задужбина Мрњавчевића) у Коритници, */ 4 сата јужно од Беле Паланке.