Просветни гласник

6. Д .МилетичЂ: Стари П г.туванил пр4зг Бглгарил. /. Г. Е. Дришг. Сборпикт, за народни уиотворенил, наука и книжнина. Кн. "VI. С офин . С. 118 — 138. Под горњим насловом саопштио је МилетиК најглавније ствари из прве књиге путописа Дришевог, који је био секретар оног ауетриског посланства, које је 1719. г., нод гроФОм Вирмондом, ишло из Беча у Дариград да закључи мир. Милетић се служио латинским оригиналом, а имао је при руци и неначкн превод од самога писца. Пре излагања поменутог путописа напомиње, да исти није толико од геогра®ске важности, колико је интересантан за културно-историски живот народа европске Турске. Ја пак мислим, да ове културно-историске белешке немају толике вредности, колику им даје Милетић. Аустриско посланство кренуло се^из Беча 26. априла, у потпуно церемонијалном реду. Оно је игало све уз Дунав, прошло мимо 72 велика града, а свраћало је само у најглавније. 30. маја ушло је свечано у Београд, чије су куће у то време, због многих опсада, биле са свим разрушене, те је изгледао врло жалостан. Одатле се кренуло за Параћин, где је приспело 14. јуна. На ливади између Параћина и Рашне (РажањПаланке) мимоишло се аустриско и турско посланство, а за тим је прво (увек је о њему реч) прошло поред Рашне и Алексинца и 19. јуна стигло је у Ниш. Није се задржало у граду, већ у пољу ван њега. Ва куће нишке вели Дриш, да су биле мале, саграђене од дрвета, а често тако ниске, да им је човек могао руком дохватити стреху. 22. јуна посланство је оставило Ниш. На по пута за МустаФа-Пашину - Паланку наишло је под једним брегом (ни Дриш ни Милетић не казују му име; међу тим то је данашња Нишка Бања под брдом Коритником) бању, у којој је из једног четвртасто - отесаног камена избијала млака вода, а на 60 корака одатле био је хладан извор. За оба ова извора вели Дриш, да су сумпории (?). По његовом мишљењу ови брегови деле Србију од Бугарске (в1с!), која се звала и Волгарија. Он закључује даље, да су ее варали сви они геограФИ, који су урачунавали МустаФа - Пашину - Паланку у Србију. Посланство је преноћило близу Паланке између река: Нишаве и Лужнице, испред којих се дижу брда Црни-вир (Црни Врх) и Уланица(?), на којима је био један манастир св. василијанског реда (?). Муста®а-Пашина-Паланка разликовала се од свију осталих. Њена утврђења бејаху од дрвених, на врху шиљастих, а с преда подгорених дирека,

спојених са неколико попречних греда. У наоколо је била опасана зидом, за чију је одбрану било подигнуто осам подједнако удаљених кула; у њој тада није било војске. У сред Паланке био је велики хан — Караван Серај, сав од камена, покривен бакром и оловом, али без одвојених одаја. Хан је имао двориште са кладенцем, а са свију страна око њега био је подигнут велики и тако дебео зид, да су озго на њему путници седели, јели па и спавали. У том Караван Серају ноћивало се бесплатно три дана; храна се пак није никако давала. За Софију је водио само један пут и то преко Пирота (Шаркој), где је посланство стигло 24. јуна. На брегу, крај кога протиче Нишава, и онде, где се у њу стачу речице: Душтина и Средорек био је утврђен замак Средорек (?). Пирот се проетирао у дужину; улазило се у њ преко два моста, од којих је један био на Нишави, а други на Душтини. У граду је била јаничарска посада од 100 људи. Посланство се није у њему зауставило, већ у пољу између брегова : Басурата (дан. Бошурато) с десна и Видиша (дан. Видлич) с лева, или према врховима: Басари и Дебоши (дан. Басарски Кам и Тепош). Дриш је овде забележио, да је пиротска котлина најплоднији крај од свих, које је он видео прешавши угарску границу. Милетић разлаже, да Дриш није знао ни срнски ни бугарски, па је због тога(?) могао познати одакле почиње Бугарска само по имену Бугарин и Бугарска. Види се, дакле, да је он и мало час поменуту границу између Србије и Бугарске по томе и одредио. Становнике пиротске назива Дриш: Мусломанима, Рацима, Грцима и Јерменцима. Милетић каже, да је овде Дриш сам себи противречио, кад је становнике Пирота — за које је већ једном рекао, да су Бугари — назвао Рајцима или Расцијанима (КазеЈаш, КаЉеп); јер тим именом зову и данас аустро-угарске Србе, а не Бугаре. Али, вели даље Милетић, он је под Рајцима разумео све Словене (!), а Грцима назива правоелавне Хришћане. И једне и друге Милетић рачуна у Бугаре налазећи за то доказа и код самога Дриша, који је у тим крајевима прибележио два обичаја, за које се зна, да се и данас виђају по Бугарској. Ти су обичаји: 1.) Пиротски Рајци и Грци крсте се по католичком начину с лева на десно, дакле, противно осталим, а исто тако, као што се крете по неки дан. Бугари (али католици); и 2.) Они живе у задругама, не одвајајући се из њих ни после женидбе, или пак врло ретко. (Имао бих овде приметити, да сви путници овога и прет-