Просветни гласник

14

ходних времена зову Србе и око Ниша Рајцима, нити је нак чудно, што и Дриш тако зове пиротске становнике, јер је то име за све, а не само за аустро-угарске Србе, код којих се оно и до сада одржало. — Вадруга у правој Бугарској нема ; има их једино у Шоплуку). 26. јуна посланство је стигло у Цариброд (8ап !)Г0 (1Ј. Цариброд значи: Царска брада (?) код осталих путника та реч значи : Царски брод.Ту су била на Нишави два мосга: један од камена, чврст и висок, али узан; други пак од дубовог дрвета, низак, а тако гаирок, да је њим могла нроћи цела војска у двојним редовима. Цариброд је био Паланка, становници су му били ослобођени од свакога данка, што су у кланцу Капи - Дервенту, близу села Драгомана, потукли аустриску војску, када је се она — заузевши Ниш — упутила Софији (?). 27. јуна посланство је прошло кроз камениту гору Јешевицу крај Нишаве и поред разрушеног села Драгомана, одакле се одвајао пут за Видин; а за тим оставише за собом село Халкали или Сливницу (8Шшка). У целом селу и околини Дриш није спазио ни једно дрво, по свој прилици због камените земље и велике жеге. 28. јуна, после пута од шест часова, стигло је посланство у Обелију, из које се лепо видела, крај једног потока, села: Врбница и Филиповци, а доста добро и село Илијанци (Шапсћшш). Из Обелије се упутише Софији , Поред града а и кроз град протицала је река Војана или Иша (18сћат аШ сИсип!). Град је изгледао Дришу доста велики и густо насељен. За куће соФиске вели Дриш, да су много боље и лепше но по другим местима. Међу њима је било много палата и сераја; али је све то грађено по турском начину. Трговина цветаше у Софији , а најживље се трговало у безистанима сазиданим од камена. Трговци су били већином Грци а Јермени као и свуд по Турској. — Улице су биле уске, неједнаке и нечисте. Свака кућа имала је своју градину. Многобројна мунарета и округла кубета, покривена бакром и оловом, а са позлаћеним врховима, на којима је блистао полумесец — даваху граду из даљине величанствен изглед. Град није био утврђен ни зидом ни насипом. 1. јула посланство се кренуло за Пловдин и иреноћило је у селу Горубљану. Сутра дан стигло је у Јенихан или Нови Хан, где је био Еараван-Серај. У Ихтиману су се одмарали један дан. Дриш мисли, да му је име дато по миру, који је ту закључен, јер та реч значи: закључење мира.

5. јула посланство је било у равници крај Марице на две и по миље од Бање. Град Самоков налазио се близу у брдима, али га нису могли видети; за леђима пак лежало им је Тичје Село. Дриш држи, да је ово село добило име због многих топола, чије се лишће непрестано креће, те се за то на њима не гнезде тице. Пошто одатле не бејаху далеко Тројанова Врата, многи из свите одлучише, да их обиђу и виде. Стрмим и рђавим путем стигоше на жељено место, али се изненадише, кад у место величанственог споменика, спазише само два камена стуба са сводом, па и то у бедном стању. Споменик је овај страдао нарочито с тога, пгго су сви путници, који су обожавали грчке старине, вадили из њега камење и носили га својим кућама као ,,'Гројанске Светиње". Доле у стубу с леве стране био је бео мраморан камен, у њему пак други четвртаст и сив са латинским натписом. Натиис нису могли прочитати, јер је био врло блатав, а осим тога слова су била истрта од кише. У брдима, кроз која је водио пут до Тројанових Врата, вадило се гвожђе. Ту су наишли на један врућ извор, у чијој се води могло јаје обарити. 6. јула стигли су преко села Јабровца и КизКоја (Момина клисура) у Сарамбеј. у Киз-Коју видели су тако много жена, као ни у ком другом месту, због тога се, каже Дриш, село и зове тим именом. Истог дана посланство је било у тракиском пољу. 7. јула стигло је оно у Пазарџик, пошто је претходно прегазило Марицу неколико пута; овде је пак преко ње био дрвен мост. Куће у Пазарџику биле су веће и лепше но у Нишу и Софији. Улице шире и чисгије. Трговина бејаше одвећ жива. У граду је био општи хан сазидан од камена; осим тога у њему је била нарочита кућа, у којој се делила милостиња сиромасима. 9. јула посланство је прошло крај Пловдина и зауставило се ван града, јер је у њему била чума. Пловдинско поље засађено је пиринчем, а а за наводњење његово ископана су била мала језерца и канали. 20. јула ирошли су крај Станимачке Реке. Одатле до Цариграда пут је био раван. 11. јула прошло је посланство кроз Папазли, а зауставило се у Али-ага-чешми. Ово се место звало тако због многих чесама, које је ту начинио Али-ага. 12. јула пак прођоше кроз Кајали и Куручешму и стигоше у Семишџе, а за тим пред Хасково. 14. јула посланство продужи пут, и пошто прође поред Узунџова сгигло је око подне у Хар-