Просветни гласник

15

манли, а преноћстло између села Сврица и реке Марице. 15. јула оно је нрешло преко МустаФа-пашиног моста, за који кажу, да је МустаФа-папта потрошио 400 кеса гроша. Кад је мост био готов, захте султан да га купи. МустаФа је затражио од њега дан за размишљање. Размислио се и одлучио, да мост не продаје, а да га и преко воље не би дао султану, он се исге ноћи отрује. 18. јула посланство је свечано ушло у Једрене. Град се одликовао лепотом и величином од свих осталих; особито су лепе биле џамије; улице пак биле су, као и по другим местима, уске и неправилне. У граду су жввела два католичка евештеника, јер је у њему била мала католичка колонија. Посланство је ту провело три дана, па се 21. јула кренуло даље. Преноћило је близу Хапса, у коме је био леп хан. 28. јула стигло је у Вургас (Љуле-Бургас). Ту је био врло леп и простран хан, у коме су давали путницима бесплатно хлеб и пиринач. Овај хан подигао је велики везир Ибрахим око 1574. године. Прођоше за тим Кариштран. 28. јула посланство се одмарало у Силимврији. Пре него што је стигло у Цариград извештено је, да у њему бесни чума и због тога се задржало неколико дана ван града, а 3. августа ушло је достојанствено у Цариград, у оном исгом церемонијалном реду, у коме се кренуло из Беча и осгавило улице његове. Тодор М. Радивојевић. 7. Е. пеГсгсћ. 2\уех Ашги§е аиз етег 8атт1ип§ уоп Ке18е1)е8сћгеЉип§еп аиз <1ет XVI. ЈаћгћшкЈегк. МШћ. (3. к. к. §'ео§;г. аезеШсћаЛ т АУЈеп. Вс1. ХХХУП. .1 5. с, 2(54 — 272. 1894. 8. Д. Милетичо: Стари ПАтуванин пр&зг Бглгарил. II. Р. Ј. Бошковичг. Сборникг за народни умотворенин, наука и књижнина. књ. У1. С офил . С. 138—167. Путопис Бошковићев тројако је знатан. Прво с тога, што је то опис пута кроз један од пролаза балканских; друго, што поред геогра®ских ствари има културно-историских бележака; и треће, што га је писао велики човек прошлога века, славан математичер и астроном светскога гласа, а при том Србин из Дубровника. Милетпћ, који излаже овај путопис, није имао оригинал већ немачки превод.

Бошковић је прошао кроз трећи балкански пролаз рачунајући од Црнога Мора ка Западу. Тај је пролаз између Карнобата и Шумена, а зове се Чаликавак (у УП и УШ. веку звао се се Верегава, а од IX—XIII в. био је познат под именом „Гвоздена Врата"). 24. маја 1762. године кренуо се из Цариграда за Енглеску посланик Портер, са својом породицом и малом свитом, у којој је био и Бошковић. 0 Цариграду и кућама у њему Бошковић се пзразио врло рђаво: „Кад гледаш турске куће не можеш ни помислити, да је ту било некад укуса за архитектуру; и најлепше турске палате грађене су од дрвета, те ако се једног дана разори огромни Цариград, мучно ће му се познати остаци осим онде, где су сада џамије и безистани". Другог дана прођоше кроз села: Карачли-Кој, Кум-Бургас и Бургадос и стигоше у Силимврију, мали град са 3000 становника, међу којима је било 500 Грка и 100 Јевреја. Куће и ханови градски били су врло рђави и нечисти. Близу града видели су се остаци сгарога зида, који подиже у У1 в. А. Диколус, да брани Цариград од честих напада бугарских (!). Из Силимврије дођоше у Чорлу, градић, који имађапте до 3000 турских, 250 грчких, 100 јерменских и 10 јеврејских породица. Одатле је пут водио кроз Кариштран за Љуле-Бургас; због чуме не преноћише у њему, већ у нољу ван града. 30. маја пођоше за Крк-еклисие а за мало на стигоше 3,0 места, где се делио пут: на лево кроз Једреие за Угарску, на десно кроз Молдавију за Пољску. Наши путници изабраше овај други пут. Скоро одмах наиђогае на врло лепе пределе, иокривене зеленилом: цвећем, травом и дрвећем, које је било ниско. Одатле земља почињаше да се уздиже; ту је почетак родопском планинском венцу. Пошто се превезоше преко Камчије дошли су у Крк-еклисие, велики град насељен поглавито Турцима и Грцима. У граду је био леп кладенац, бања и доста сиромашан безистан, али врло лепе џамије. Куће бејаху већином мале и нечисте. 1. јуна прођоше кроз турско село Китрос и бугарско Коцатарлу; стигоше у Канару, прво бугарско село на овоме путу. Оно је "имало до 100 сиромашних кућа, саграђених од дрвета и блата, као и по свим бугарским селима. За сељаке каже Бошковић, да говоре наречјем словенског језика, а вере су хришћанске. 2. јуна дошли су у село Факи, које имађаше до 88 кућа, сгановници су му Бугари. 4. јуна отпутоваше у Кара-бунар, пред којим се на малом одстојању налази кладенац и