Просветни гласник

16

нека врета дрквице. То је велико село, има 500 до 600 бугарских и турских кућа. 5. јуиа дођогае рђавим планинским путем у село Караџилар, у коме је с лева био сарај, а покрај њега велика вдања. После пута од два-три часа, дошли су у татарско село Харманли. Одатле се кренуше даље. Најире наиђоше на један разваљен мост, за тим на други — нов, преко кога продужише пут. Сиђоше у равницу око једног брега, где видеше страшну пропаст испуњену великим камењем. Требало је да прођу доле кроз долину, па преко дубоког рова, којим тецијаше врло брз поток. Дошли су у Карнобат, који лежи на крају равнице. То је велика турска пољана лепог положаја: једна је половина у равници, а друга на малим хумовима, којима се за-вршује родопски планински ланац. У близини је била врло пријатна шума. На све стране видела су се многа и тако гусга села, да је изгледало, да се додирују. За реку, која туда протиче казаху Богаковићу да се зове Карнобат-хусалар. На један час од Карнобата било је хришћанско село Сурамене. 9. јуна пођоше у Добрал. Пошто су прешли преко једног малог брега сиђоше у обрађену долину; око подне нриспеше у мало бугарско село Гала-кој, а после три часа у Добрал, опет мало бугарско село са 60 кућа. Оно лежи у доста гаирокој долини међу планинама. Сва је околина густо насељена. 10. јуна пређогае преко једног хума, па се спустише у долину, којом тече река Камчија, коју би требало четрдесет пута прегазити, ако би се путовало за Ајдое. На реци видеше леп водопад, који се сједињаваше с једним потоком. За тим, пошто еу се најпре пењали, сиђоше у долину и приспегае у село Чаликавак. Предео врло леп: с обеју етрана дижу се хумови, а по средини тече река. Село је доста велико, има до 200 бугарских и око 50 турских кућа. 11. јуна пођогае даље по врло рђавом пугу. На једном брежуљку видели су колибу и у њој три-четири Турчина — сгража. Одатле је пут био јога гор&, и ако је био калдрмисан великим камењем, јер бејагае много разваљен. Од како су прогали Родопске Планине, осим две-три друге не заслужују име планине. Ту су видели велико камење, по мигаљењу Бошковићевом слично оном, које се виђа у гомилама крај језера италиских, то су еруптивне стене. Балкан се саетоји онде, где су га они прешли из разних ланаца много виших планина, него што је венац родопеки. Са свих страна горе и доле, докле им очи стизаху, овп венци беху покривени гаумом, а под дрвећем

се зеленила лепа, висока трава. Према томе би се и Балкан могао обрадити исто онако, као и долине. Ширина његова од једне до друге равнице, онде где они бејаху, износи 20 талијанских миља. Кад еу сигали у равницу с друге сгране, наиђоше добро обрађена поља, засејана јечмом, овсом и лозом. Најзад дођоше Драгој-кој, велико село са 400 врло разбијених кућа. 12. јуна кренугае се за Шумен, и најпре дођоше у једну долину, посред које тече речица, раздељена на два рукава, а за тим у Филибе-кој. Један час пред Шуменом налази се турско село Чингел-кој. У њему се налази једно дрвено минаре и неколико четвороугалних чесама. Стигоше у Шумен, велики град од неколико хиљада кућа. Статановници рекоше, да у њему има 15.000 (!) грчких и 4000 (?) јаничарских кућа. Ту се много тргује; куће су биле дрвене и мале. Град је у низини, око њега су градине и виногради. Сутра дан 13. јуна дођоше у лепу равницу, која се свршава хумовима. Многи (и Богаковић) мигаљаху, да је то место било некад залив, чије се залажење у копно могло још одредити; ту је било и неколико хумова. За тим прођогае поред села Булнџи и Калиерџа; пређогае и преко четири моста, од којих једаи бејагае каменит. Предели дивни; земља застрта травом и цвећем, а обрађена само око села. Приспегае у Јени-Пазар, малу паланку, у којој има око 300 кућа, а међу њима је 50 бугарских. Кренуше се за Галац 14. јуна. Пошто прођоше село Чучук-Козлџа стигли су у Бегирли, мало бугарско село са 40 кућа. После пута од неколико часова дођоше у село Таштере (Тагалитепе), а за тим у Бујук-Козлџу. Место има до 200 хригаћанских и око 30 турских кућа. 16. јуна стигли су у Хаџи - Оглу - Пазарџик, погато су прво прогали поред неког малог села са 5 хригаћанских и 12 турских кућа,. Око града било је много могила и гробова; мунарета на џамијама бејаху или камена или дрвена. У граду је једна кула имала часовник. Град је био леп; тргоаина у њему жива. Становници су били Јерменци и богати Јевреји. 17. јуна видегае с десна мало село Шерлинџик, а недалеко од њега кладенац. После два часа наиђоше с лева село Херманлак, а за тим с десна Ћупурлилер. Прођоше Герсалу, Карабаткој и Карагач и дођоше у Карајус-Кујусу, мало турско село са рђавим ханом и водом. Идућег дана дођоше у село Карамар, где су била два кладенца и две ветрењаче; а за тим у Џувемли, мало село са неколико колеба, а тако исто имађаше два кладенца и две ветрењаче. Прођоше по том поред села Џумли,