Просветни гласник

вио те пределе, већ се под упливом тамошњих староседелаца развио у засебно лингвистично и етнограшско јединство, које се разликовало и од стамбулских Турака и од азијских Татара. Такав .је био већи део народа у „Туна вилајети," такви су били и они на Ада-Кали. Неко време после усганак балканских народа потисне целу ту турску колонију даље, дубље у Балкан; под Михаилои Обреновићем је наскоро уништена сва стратегична важност Ада-Кале чија се тврђава заједно са онима на српској страни све више и више разрушивала — али становнике тог острвца ни један странац није узнемиривао у поштовању великог Мухамеда и наследника му турско-османскога султана. —- Кад је руско - турски рат приморао турску стражу, да остави подунавске градове и адакалци су добили туђу стражу (вољом султана аустријску), ал су зато још увек — бар номинално — на турском земљишту и турски поданици, а остављена су им двојица од старих чувара. Под оршавски судски округ спадају, отуд им долазе званична акта — ал им зато њихов турски мудир суди. Од тог времена (1878.) су у миру, живе као синови једне мајке; заједно у школи, заједно и после у животу, сигурни, да их нико неКе узнемиравати. Сваки има кућицу, а ко је не може из своје снаге сазидати, тај заузме нешта просгора у заосталим кемерима (зидинама), па животари ни кирије нп пореза не плаћајући никоме. — Меемур-у мамуса (консул у Оршави), мидир ефендију (чији су саветници четир члана „меџлиса"), заитиј( (два редара), хоџу (који има на 60 ђака), имама и муезина, све им порта шиље она их и плаћа, а они још ни цамију ни школу не морају оправљати, и на то имају доста велик „вакуФ", из којега се још и зајма може даватп. Сироти су, али и поштени су. Не просјаче ни један, а мир и ред је такав, да је тавница већ одавна изгубила свој значај — цело се село купи тамо — лети, на хладиште. Свака хана (кућа) има своју башту, а и она друга половина становника, која у кемерима станује, и та се скоро искључиво оним воћем и зељем и оном храном издржава, којом им преплодно острвце наплаћује труд. И новац се тиме заслужује, та адакалци су најчувенији на свима пијацама околине. 3-:,. „Каве алти" им се не састоји — као у других Турака — од саме црне, већ се уз то — лети — једе и нутра, млека, иа и скорупа и меденог леба. „Кушлук" се око једанајст сати улима — чорбе, меса и варпва. 0 заласку сунца

долази ред на „акшамлик", кад се уз меСо „татли" (слаткиш) једе, којега имају на изобил.у. Живот им није тежак: раде земљу и нродају добивен плод; неки лове рибу или возе по Дунаву свет н којекаку робу. Други тргују са стамбулским стварима — та царине не плаћају, а гостију имају увек доста (посетиоци купатила Мехадије). Само дасе јошуклони „извозна царина" ирема Аустро-Угарској! — Још и занатлија се налази премда неке гране на стране руке чекају. — Тако лети, али зими се преко Дунава не може — сви се морају испред зиме у куће повући, где се око топлог мангала или тандира скупљају на разговор. Породице им нису велике — та сиротп су, на другу им жену већ не би дотекло. И та једна их досга стане, али адет је, па се на то радо троши и чека док им насупрот свима препрекама стигне невеста из Видина, Рушчука или чак из Румелије. Међу обичаје су иодоста примили од суседних народа, али само се у Ада-кали види, да невеста пошаље за ђувегију „бардак" (стакло пуно шербета), а рођацима тањир слаткиша, завезано у црвени тил и накићено цвећем. После недељу дана врати јој се стакло напуњено шећером, на који се метне по нешто златног новца. — Слави се и онда, кад се осми дан детету име даде (и бабица му даде једно, али се обично оно задржи, ко.је од хоџе добије), још више кад дете полази у школу итд. — и то све Фамилијарно, да сваку славу цело острвце прослави, школа се не држи, па још се и дућани затворе. Све је то тако непроменљиво осгало, као и острвце само, које им домовином служи. Писац још подоста опширно говори о богатом невезаном и савременом везаном песништву тих Турака, описује шаљиву светковину, кад старије људе почасте „хевлом" инаглашује важност језика им, који је од арапског и од персијског доста чист остао и који је сигурно најближи ономе, ко.ји је на околне језике (особито на српски) тако велик уплив имао. Муњатовик. 20. СзапЈсг 1)а?Љ: Когозте^уе а ХУ4к згагасЉап. (Дезидер Чанки; Крижевачка жупанија у ХУ. столећу). Приступна раснрава у мађ. академији, у издањима исте: Ег1;еке2е8ек а ћбг1епе1Ј кк1ошапуок кбгеМ ХУ. књ. 12. Вудимпешта 1893, 158 стр. Са једном картом. „Један од марљивијих и најсавеснијих млађих историчара мађарских" пружа нам врло добру и