Просветни гласник

16. Уагфа (Југпа: А таауаг пуеГр ћо(1х1а8а аг и1о1о1з1 Хаћ еуа1а11;. (Јулије Варга : Ширење мађ. језика за последњих десет година). Ко2§а2(1а8а§1 ез ко2%а2§-а1а8] 8гет1е (часопис) 1893. стр. 254—278 Будимпешта. Од 1880. год. број оиих, који не знају мађарски, порастао је за 441.000 дугаа. Румунски су крајеви и варош Суботица остали најконсервативнији у том погледу. У Валадоској жупанији само 16°/ 0 зна мађарски. За ову деценију Мађари су задобили апсолутну већину у Жељезној жуп. У Хрватској и Славонији Мађари су се повећали са ббДОУо, а „Хрвато-Срба", који мађарски говоре има 15.776 (а нре је било 6696). Мађари су најјачи у варошима. На 100 мушких, који говоре мађарски, долазе 75 Немица, који говоре мађарски, 72 Словакиње, 65 Рушњакиња, 61 Влахиња, 53 Српкиње, 52 Хрватице и 43 Словенкиње. Међу Немцима 32,68°/ 0 више њих зна мађарски нопре; међу Словацима 28,78°/ 0 , међу Румунима 31,06%, међу Рушњацима 42,56°/ 0 , „Хрвато-Србима" 32,75°/ 0 , а међу Словенцима 68,32°/,. Мађари римокатолици умножили су се са 16,21 V. а други јримокатолици са 6,06°/ о . 'Гакав је исти случај са унијатима, где су се Мађари унијати са 28,98°/ 0 увећали а други унијати са 9,55°/ 0 ; за тим августини Мађари са 19,40°/ о а други августини са 2,67°/ 0 . Са свим је други случај са православним, где је овакав однос: 3,76 °/ 0 према 6,61°/ 0 . Међу Јеврејима има сад Мађара 63,78°/ 0 место 58,48°/ 0 прошле деценије. Муњатови!..

17. ЈЉгд 1*ајоз: А ђеизо ^уагароЛаз ваегере пер88е§ипк 8гарого(1о8а1»ап аг и1;о18б еу1:Гге(1а1а11; (Дудвиг Ланг: Улога унутрашњег множења на повећање нашег становништва у последњој деценији). Кб2^а/л1а8а§1 ^8 ко21«-а2^а1а81 82ет1е 1893, 25 — 30 стр. Будимпешта. У већој се мери исељавало становништво из Бачке, Барањске а особито из Стонобеоградске, Веспримске и Шомођске жупаније. Просечно је множење становништва у целој Аустро-Угарској 12,26°/ 0 . У појединим је областима оно веће или мање. На пр. у Бачкој 17°/ . у Торонталској жун. 15°/ 0 , Саладској 14°/ 0 , Тамишкој 8°/ 0 и т. д. Кгсшаггк Јапоз: А ђозпуак тоћате(1апок кгуапс1ог1а8а. (Јован Крчмарик: Исеља-

вање босанских мухамеданаца). ВисЈарезИ 82ет1е 1892, II: 121 — 130. Писац износи узроке, са којих се Босанци исељавају из своје постојбине. Тако на пр. износи немогућност опстанка мухамеданских занатлија, који своју оријенталну робу немају коме продавати; јер су места турских чиновника данас свуда попуњена западњацима. Такав је случај и са трговином, којом приликом мухамеданац добија робу по много скупљу цену, но негда. Настава га још вигае гони. Дете се у гаколи све више одрођава од своје шухамеданске вере, па било да му је учитељ мухамеданац или какав странац (у толико пре). Данашњн мухамеданац учитељ нема ни нриближно онолико верскога шанатизма колико га је имао негдашњи такав учитељ под турском владом. Данас мухамеданац нема никакве важности ни у јавном животу. Из дана се у дан у Босну увлаче разне европске установе, које такав Мухамеданац збиља понггује, али им се није кадар прилагодити. Муњатовић.

18. НосИпТса АпМ: 8егМа. У часопису ВиДаребИ 82ет1е 1892. I: 205—230 и 388 до 402 стр. Описује Србију на основу Карићевог дела и каже: „ова држава у развитку заосгала... труди се да премости дубине, али мостови сгају времена и новаца...." Муњатови!.. 19. Ђ-г Кипоз 1дпасг: АДа-Ка1е ебпере. ВиЛаревИ 8<ет1е 74. 1893. III. 62—86. У дивно написаној монографијици упознаје нас изврсни оријенталиста Игњат Кунога са острвом Ада-Кале и са народом на њему. Још је Леополд први био, који је „Нову Оргааву" утврдио. После је Карло III. то поновио и појачао, уз које се онда на десној обали још две тврђавице дигле да припазе на Дунав и целу околицу. — Све до Систовског-мира сад га је у турске, сад опет у аустријске руке ставила разјарена борба, која се око њега водила и само се тим миром (1791) почиње грађанска историја острвца. За дотадање славно време уз јакЈ војнички кордон сила се турског народа настанило на обалама дунавским — од Београда и Земуна па доле до Добруџе. Кад се после велика војска удаљила из Ада-Кале и других тврђава, народ није оста4 *