Просветни гласник

Вугари, у броју од 18.002, чине већс или мање оазе само у Банату. Крашована („Хрвата"), ииа у жупанији истога имеиа (Кгаззо - бгогепу) 5015, међу које без сумње долазе и „Хрвати" у Торонталској .жунанији и другде у Ј. Источној Угарској на број 5959. Можда би се овде могли убројати и римокатолици Банаћани (2997). Православни Срби живе: у југо-западној половини Торонталске жупаније, у југозаиадном углу Баната, у југо-источном и средњем делу Бачке (доста испрекидано), у углу Дунава и Драве (врло растурено), око Сент-Андрије и Чепелског острва. Сви су екавци, сем нешто мало ЈМ у западним крајевима — јекаваца. Занадно и северо-занадно од њих настањен је велики број римокатолика, које статистика дели на „Хрвате" и „ Србе". Главио је еедиште Буњеваца 1 ) „Бела Суботица", у којој и по званичној статистици има 29.344 душа Буњеваца (40,23°/ о ). Они у главном чине три оазе (да их тако иазовемо) у гуетој маси Мађара око: Суботице, Сомбора и Баје. Ево свију места у којима живе Буњевци: Шандор 188 (12,43%), Чантавир 174(2,8%), Чонопља 958 (18,69%), Лемеши (Мешев-МИШсв) 1335 (38,17%,), Сомбор 6150 (23,21%), Гара 1283 (31,55%), Каћмар 1730 (36,93%,), Боршод 72 (4%), Башкут 202 (3,84%), Бајмач 1940 (26,99%), Аљмаш 1500 (17,72%), Бики!| 949 (22,97%), Матеовић 322 (40,68%), Баја 2620 (13,45%,), Чавољ 555 (17,82%), Горњи Св. Иван 925 (33,19%) а у жупанији Гев! - ГШв-ЗоН-Шб-Кип: Сентиштван 900 (24,44 %). — Са православним су Србима измешани само у Сомбору и нешто у Суботици и Шандору. Доста је удаљена она група Буњеваца око Чепелског острва, која је из дана у дан све мања п који се зову: рацима. (0 личким се Буњевцима, дакле броју њихову, не зна ничега поузданог). Чепелских Буњеваца има преко 3800 и деле се у две жупаније: Пештанску и Стонобеоградску (8иеке81'еће1таг). У већем их броју има у: СентАндрији 220 (5,16%), Будимнешти 729, Чепелу 108 (4,81%), Тукуљ 1225 (Токо1 60,73%), Хамжабег 1260 (37,65%) — Душночани (2806 — 86,65%) и они у околини етоје, како се чини, изиеђу Шокаца (који су југо-западно од Буњеваца) и Буњеваца. Шокци су увршћени у Хрвате и ако су их, оне у Славонији, и сами хрватски статистичари

назвали „Хрвато-Србима" (осим кајкавце). У Бачкој је ипак један део Шокаца увршћен међу Србе, ма да су у Хрвате урачунати и они (1221) чак из Паланке, Букина, Башкута и др. Ако овима ! додамо још Шокце, „Србе" у Сантови, Бирегу, Моношторсегу, Сонти, Вајску, Бођану, Нлавни, Бачу и т. д., онда у Бачкој има на 16.300 ПГ окаца, али им је укупан број 49.000. Између Дунава и Тисе расуго је 1984, десно од Дунава а северно од Барање 74, у самој Барањи 19409, У Печују 1,1%, у Шомођу, где нису као у Барањи изоловани, већ у неиосредном додиру са славонским Шокцима, има их 10.776. Морамо напоменути, да је један део ових последњих ире кајкавски (Хрвати) но шокачки, и да се они у близини Печуја називају „Бошњацима", и, како нам изгледа има доста велике разлике између њих и осталих Шокаца. — Из овога се види, да су Јужни Словени у главном у Ужо.ј Угарској. Чакавци живе у Занадној Угарској дуж границе, у Аустрији па чак и Моравској. Деле се на Горњаке и Доњаке. Горњаци, који су подељени у три дела, станују у северној четвртини Мошонске жупаније у доста јаким општинама; за тим у селу Гај1а-ХЈјМп (у Пожунској жуп.); западно од Нежидерског језера у с. з. углу Шопронске жунаније; за тим јужно одатле и у источној ноловини Горњепуљанског среза. Има их свега 40.800. Доњаци, пореклом Срби Бошњаци, праве једно острвце у Жељезној жупанији, које је близу Сомбатеља а захвата нредео с. з. од њега преко места 8аа1бпак (Салонак); за тим у Ниметујварском срезу и ј. и. од њега до места Когшет!. Има их око 17.722. Дакле овако је стање:

православних 411.146 Унијата 2.222 других Хришћана • • • • 1.562 Буњеваца 55.100 Шокаца (и „Бошњака") • ■ 49.000 Буњеваца или Шокаца • • 7.717 Банатски ркат 8.956 Ерашована 5.015 Еајкаваца 79.594 Чакаваца - Горњака • • • 40.800 „ - Доњака • • • • 17.722 Свега Срба и Хрвата • • 678.834 Бугара 18.002 Словенаца 70.912 Свега • • • 757.748

Муњатовић. 1) Види опширније о Иванићевим: Буњевцима.