Просветни гласник

У другом је издаљу изнесен целокунан број становника а за Хрватску и Славонију су и сва села побројана; даље је изнета поштанска и телеграФСка подела а осталих одељака нема. ,4 / 0Г82%08 гпа^уаг к1га1уГ Мта1а.1 (Држ. уг. краљ. стат. биро): А тадуаг Јсогопа огзгадаИап аз 1891. ео еЛе/јеп ^едгећаЏоИ перзгаткпаз егеЛтепуеГ. (Резултати народнога пописа, који је извршен у земљама угарске круне почетком 1891. г.). I. ге82. АМаГипон перГесгаз (I, део : Општи народонис) Вискрез! 1893. вел. 4° 168*-)-418. Цена8 ®ор. — Пред табеларним прегледима (по жупанијама п варошима) говори се доста ошнирно 1., о приправама и вршењу народног нописа, 2., о кућама, становима и породицама, грађанском и војничком становништву, 3., о множењу становништва, 4., релативном становништву, 5., подела становништва по месту рођења и постојбини, усељавању и исељавању, б., о правном сгановншитву но полима, 7., старости становништва, 8., породичном сгању, 9., верском стању, 10., матерњем језику и познавању језика, 11., о образованости, 12., о стању болесги, 13., о телесним и душевним недостацима. II. ге8 г. А пергззед /адШкогаза (II. део: Занимање становништва) вел. 4° 170* -(-790 Будимпешта 1893. Цена 8 ф. III. гб82. ЕрпШ- бШгзгИка (статистика грађевина) Будимпешта 1893. вел. 4° 94*-)-68 стр. Цена 2 ®ор, Овде је реч о врстама зграда, према томе и на шта служе и у чијим су рукама. Ма§-уаг бМзхШш кбНетепуек (мађарске стат. нубликације). ТЈј Муат (Нов течај). V. А та§-уаг когопа ог82 %атак 1890. ез 1891. еуј жртогдаХта. (Кретање становништва у земљама угарске круне 1890. и 1891.). Будимпешта 1883. вел. 4" 80*-(-108. Цена 3 ®ор. Венчавања, рађања и умирања, множење становништва по муниципијама, вероисповедима и т. д. VI. А та§'уаг ког. 0Г82. 1801. ез 1892. е \ т 1 тегодаг(1а8ад1 1егте1езе (Пољопривредна производња) Будимпешта 1893. вел. 4° 82*-)- 103. Цена 3 ®ор. — Преорица, природне неиогоде, род, цене и т. д. IV. и VII. А та§'уаг ког. ош. 1892—1893. егЛ аги/'огда1та (Трговински саобраћај) Будимпешта 1893 — 1894. вел. 4° 53*+133. Цена 2 Фор. Ма§уаг б1а11821ака1 егкту/:. Цј 1'о1уаш. (Мађарски статист. годишњак. Нов течај). Уређује и издаје држ. уг. стат. биро. I. Будимпешта 1894. 4° 355 стр. Цена 5 ®ор.

! Ко2§а8с1а8а§1 е8 81а1]821]ка1 букопуу. Јеке11 'а1и88у I. е8 Уаг §ћа Сгуа1а (Годишњак за газдинство и статистику) VI—VII. 1892 —1893. Будимнешта 1894. 8° 15-)-860 стр. Цена 6 Фор. Ваго88 Каго1у — 1)г. 8гопМ§ћ А1ћег1: Мадуагогзгад (Ш(11у1г1око8а1 (Карл Борош — Др. А. Сонтаг: Притежаоци земље у Угарској. „Именик угарских притежалаца са више од 100 јутара и преглед њихових земаља по врсти обраде") Будимпешта 1893. вел. 4" 880-)-155. 81§пег е! \Уо1Гпег. Цена 15. ®ор. — Књига је преведена и на немачки, а пред сваком је жупанијом и економски опис од др. Јос. Немета. Подаци су црнени из званичних акта, али је замерано застарелости њихово.ј, јер су неки чак из осамдесетих година. Ово су најзнатније статистичке публикације о стању Срба у Угарској. Сви су ови подаци — о томе се човек на сваком кораку може уверити нетачни и непотпуни, али се и њима морамо задовољити, кад немамо ни тачнијих ни потпунијих; Саопштавамо овде, у кратко, садржину ових нубликација. У земл,ама круне св. Стевана има 18.132 Бугара, 94.679 Словенаца и 2,604.260 Хрвата и Срба. — За Хрватску и Славонију имамо скоро само ове податке: 1,921.719 „Хрвато - Срба" 1,344.803 (69,98°/ 0 ) римокатолика, 8528 (4,44 °/ 0 ) „гркокатолика" (унијата) и 562.131 (29,25°/ 0 ) православних, 0,69°/ о Јевреја. Унијати су (осим Срема) највећим делом у општинама у Каљу и Сошици у Јаеачком срезу загребачке жупаније (у Ускочкој Крајини). Православни су у претежној већини у бившој Војн. Крајини (изузев Приморје и већи део славонске Посавине). У Ужој Угарској има 495.105 (3,27°/ 0 ) Срба и 183.642 (1,21°/ 0 ) Хрвата, међу које је урачунато н 837 православних „Хрвата" и т. д. Међу Србима има 80.859 римокатолика, 2149 унијата, расутих по Бачкој и Банату, 1562 „других хришћана" (назарена) у Бачкој у Торонталској и Пештанској жупанији) и т. д. У Ужој Угарској има у ошпте Јужних Словена 5,07°/ о (сви Словенп заједно износе 20,12 °/ 0 , а Румуни 17,10°/,,) а у Угарској ширега смисла (дакле са Хрватском и Славонијом) 15,70 °/ 0 , свију Словена 28,82°/ 0 , Румуна 14,95°/, а Мађара 42,81 °/ 0 . У ј. з. куту Угарске и то у ј. з. углу Жељезне и Саладске жупаније налази се мала али компактна група Словенаца у броју од 70.912. Ј И су од њих међумурски кајкавци, свега 79.594

ГЕОГР. ЛИТЕР. О БАЛК. ПОЛУОСТРВУ