Просветни гласник

Али Србија није једина, то се опажа у целој Европи. — „Пчеларство је у Србији много занемарено, при свему томе, гато су за ову грану пољске привреде погодбе ванредно повољне. И оно мало пчеларства, гато га у нас има, води се на врло|примитиван начин" (стр. II). Свега коганица у Србији има 124.600 (највигае у пожаревачком 16.427 и подринском 15.809, а најмање у врањском -082 и топличком 2264). Из других држава има мало података, и то о Швајцарској, Француској, Аустрији, Ваварској и Угарској. Србија (на 100 домаћина 46 коганица) долази на трвћа место међу овим државама. Од 1866. год. број коганица се повећао за 9101, али је опао према броју становника. Трећа књига бави се веома занимљивим пописом обрађене земље. Повргаина је Србије 4858940 хек. У Србији је било 1889. под усевима 648398 хек., под випоградима 43304, под гаљивицима 63381, под ливадама и пагањацима 384703. Свега .1140088 хек. Кад се овоме дода, да је било под угаром 81000 хек., онда је под културом било 1221088 хек. Ну овом треба додати јога земљу под гаумом, испусте и утрине, гато по подацима из 1888. г. износи 1041625 хек., онда имамо као иродуктивну земљу у Србији 2262713 х. Према томе на продуктивну земљу долази 46*57 °/ 0 , на непродуктивну 53'43°/ 0 . Од 20 европских држава по овоме Србија долази на 18. месту. Земље под културом 26*40 о / о нод гаумом и све осгале земље 73-60. Од обрађене земље било је под кукурузом 26-17°/ 0 (највшпе у пожаревачком 38'59°/ 0 , најмање у црноречком 17-08°/ о под стрмним житима 28.16 (највише у топличком округу 49-60, најмање у рудничком 13-38), (под варивом 0.27°/ о (највигае у београдском 2-48, најмање у врањском 0'57), под багатенским усевима 1-40°/ о (највигае у алексиначком 3 - 02, најмање у београдском 0-25), под виноградима 3'80°/ о (највигае у крајинском 9-71, најмање у подринском 0'53), под воћњацима 5-58°/ 0 (највигае у рудничком 13-00, најмање у врањском 0-05°), под ливадама и пашњацима 33-75 (највигае у рудничком 50-32, најмање у топличком 21-78). Сва засејана земља имала је 648398 хек. (долази на 1 ст. 0-31 х.). Од средње сразмере било је вигае у 11 округа. Ови су окрузи крај Саве, Дунава и у Шумадији. У 2 округа је била равна средњој сразмери, а у осталих 8 округа је мања (овде је узета стара деоба на округе 21). Жетвени принос изнео је 100609-17, кад се одбије трговинско биље, онда за људску храну остаје 9,977.482 товара. Пожаревачки округ највише даје 1,358.800, иа

онда шабачки 703.379. а најмање врањски 208.817. Релативни принос усева највећа је у окрузима крај Саве и Дунава о Поморављу. Целокунна вредност жетвеног приноса износи 108,792.453 динара (највише у пожаревачком 14,497.183 д., најмање у врањском 2,297.554 дин.). Од винограда је принос 832.338 хектолитара у вредности 19,143.780 д. Број гаљивових дрвета 15,432.244. Један хектар под гаљивом доноси 594 дин. Од пагањака има земљорадник врло малу корисг. С ливада скинуто је 8057596 товара у вредности 36 823 2 14 дин. Укупна вредност свих ироизвода износила је 228,329.910 дин. (највише иожаревачки 27,755.063 и крагујевачки 17,151.076, најмање врањски округ 3732322 дин.). Еад се испореди 1867. г. са 1889. вигае има обрађене земље у овој последњој години 156291 хек. У три округа је мање (крајински, црноречки и књажевачки. Да нису ратови узрок овоме ?). На 1000 ст. 1867. долазило је 325-04 хек. обрађене земље, а 1889. по 329-79 хект. Обрађене земље под кукурузом, озимицом шненицом, ражју. јечмом било је више 1889. г. но 1867.; међу тим нод јарицом пшеницом, под крупником вигае 1867. г. него 1889. г. Тект ове књиге јако олакгаавају ванредно лепо израђени диограми и картограми. На њима је прегледност необично јасно изражена. К. Ф. Ковачевик.

ЈекеКакшву Јбизе!': А та§уаг когопа ог8га§ашак ће1у8е§пео!;ага ( Јосиф ЈеклеФалугаи: Именик места у земљама угарске круне). Издаје држ. уг. кр. статистички биро. Будимпегата 1892, 4" X4-1895 стр. 2-го изд. 1894., 4° 940 стр. На мађарском и немачком језику (уједно) са овим заглављима: 1., број житеља по народностима (Мађари, Немци, „ Тотови" - Словаци, „Власи", Ругањаци, Хрвати, Срби, „Винди" - Словенци и други) и вероисповестима (римокатолици, грко-католици, јермено-католици, грко-источњаци, јерменоисточњаци, августини, реФормати или калвини, унитари, израиљћани и друге хришћанске и нехрићанске вероисповеди) број кућа и ареал појединих, у Хрватској и Славонији само „политичких", оппггина 2., црквена управа 3., правносудска, 4., војничка и редарска 5., Финансијска 6., занатлијска, трговачка и саобраћајна 7., земљоделска нодела 8., унутрашњи послови и здравствене околности. Ва овим долази азбучни део 1., за Угарску (стр. 935) и 2., за Хрватску и Славонију (ст. 689).