Просветни гласник

■23

је међу тим нодједнак. Од 1885 —1890. год. иовећао је број стан. за 260225 душа. Више рођених но умрлих било је 222408 душа, а досељено 87822 стан. У процентима вишак у опште 18"68 (на вишак рођених 11'09, на досељене 13-68. Прираштај становника највећи је био у топличком (за 22-30°/ о ) а најмањи у ужичком (за 7 - 01°/ о ). Прираштај од 1885. до 1891. г. но варошима је био за 21-59°/ 0 , а по селииа за 12-56"/-, дакле становништво ио варошима расте два пута јаче но по селима. Становништво ио матерњем језику: Срба 1,955.944, Арнаута 1805 (0-08°/ о ), Бугара 1359 (0*06) Грка 1611 (0-07), Инглиза 34 (О-ОО^ 1), Јевреја 4510 (0 21), Јермена 49 (0.00,2), Маџара 2126 (0*10), Лемаца 6878 (0-32), Пољака 282 (0*01), Румуна 143.684 (6*64), Руса 97 (0.00, 4 ), Словака 224 (0*01), Словинаца 451 (0-03), Италијана 824 (0-04), Турака 1124 (0*05). Француза 95 (0-00, 4 ), Хрвата 610 (0 03), Цинцара 1230 0-1)6), Цигана 37.581 (1-74), Чеха 1438 (0-07). Свега 2,161.961 ст. Проценат страних народностн једнак је по селима и по варошима. Становништво по вери: 2,127.744 (98.42°/ 0 ) православних, 11.596 (0-54) католика, 16.764 (0-77) мухамеданаца, 4652 (0-22) мојсијеваца, Н49 (0-05) протестаната, 56 (0-00, 2 ) друге вере. Католика највише било по варошима у иодринском округу а најмање у ужичком. По селима највише било католика у крајинском а најмање у тимочком округу. Протестаната има мало. По варошима у окрузима топличком и црноречком није било ни једнога. По селима у 7 округа није их било никако, у 4 округа било их је само по 1. Мојсејеваца било је ио свим варошима, осим ио варошима округа ужичког. По селима је Мојсејеваца било свега 26 у 5 округа. Мухамеданаца има више по варошима него по селима- По варошима има их највише у подринском округу. Из одељка становништва по писмености вадимо ово: На 100 ст. варошких (без деце до 6 год.) било је у Србији 45'79 писмених а 54-21 неписмених. Највећа је писменост у иодринском (51-13 °/ в ) и рудничком (53*91°/ 0 ) а најмања у врањском (24-38°/ 0 ) и ииротском (32-18). На 100 ст. сеоских (без деце до 6 год.) било је писмених 8-95°/ 0 . Највећа је писменост у аодунавском 13-42°/ 0 , а најмања у врањском (2-83°/ 0 ) и тоиличком (3-51°/ 0 ). У опште у Србији на 100 ст. (без деце до 6 год.) долази 14-17°/ 0 писмених (највише у подунавском 15'40°/ о , најмање у врањском 6'18°/ 0 ). — Становништво по занимању по-

дељено је у 5 класа. I. класа обухвата земљорадњу са шумарством и осталим гранама првобитне производње, њом су се бавили у Србији 1,818.525 ст. или 84-11%. II. и Ш. класа је индустрија. Њом су се бавили 141.159 душа или 6-54°/. IV. групу обухвата трговина, којом су се занимали 100.065 ст. или 4.63°/ и . У. кл. занимања су слободна занимања, којима су се занимали 107.429 ст. или 4-68°/ 0 . Непознатог занимања 0 - 04 °/„. Вемљорадњом највише у топличком округу (91 '89 °/ 0 ) а најмање у врањском84-03°/ о ); индустријом највише у врањском 8-31, а најмање у топличком 3-74.; трговином највише у пиротском 5-42, а најмање у топличком '2-23 ; слободним занимањима највише у крагујевачком 4-99, а најмање у тонличком 2-14. — Разуме се, да су ово само ошпти подаци. Овде није место, да се они опширније изнесу. IV. део ове нрве књиге је регистар списка вароши, варошица, села, заселака и општине. Ово је до сад најпотпунији речник места у Србији, те с тога ће имати пуно интереса како за геогра®а, тако исто и за историке. Ми држимо да ће се овим регистром бацити више светлости на историску геограФију. Г. Јовановић држи, да овај регисгар није потпун, но он се нада, да ће идућег нониса ноиуиити све. Друга књига бави се нописом домаће стоке узимајући ту у обзир и кошнице. 1890. г. било је у Србији 163.391 коња, (највише у иодринском округу 22.913, најмаме у црноречком 5678), 1575 магараца (највише у топличком 414, најмање у рудничком 2), 819.251 говеди (највише у рудничком 82.146, најмање у црноречком 30.410), 8494 бивола (највише у врањском 6015,. и топличком 1690, најмање у пожаревачком и рудничком по 1), 908.603 свиња (највише у иодринском 133.284, најмање уииротском 12.594); 2,963.904 оваца (највише у иожаревач. 302.668 најмање у ваљевском 128.583), коза 509.738 (највише у ииротском 88.669 и врањском 63.955, најмање у ваљевском 5780). Сеоски домаћини имали су просечно два нута више стоке но варошани. Највише стоке долази просечно на једног варошанина у округу ножаревачкоа, а најмање у округу врањском. На сеоског домаКина највише стоке у округу тимочком, а најмање у ужичком. Укуина вредност све домаКе стоке (5,374.956 грла) износи 108,766.012 динара. Односн-о релативног броја домаИе стоке ирема становништву Србгца је била друга у реду евроиских држава а сада је треКа. Сточарсгво у Србији опада, то се најбоље види, кад се испореде ранији пописи са овим пописом.