Просветни гласник

22

0 црквама се много старају, али тим мање о школама — бар о школама са народним језиком. Они статистички податци о стању школа ће читаоца само заварати. Тек се по неколико народних учитеља налази, који знају да говоре с дететом, а и од тог се само пре неких 20 година чинила употреба и тек у најновијем времену и то скоро само у Суботици. А оним силним новцима само се мађарска култура потпомаже —• а српска још одмаже. Најбоље је, што је написано о „неразвијеној" књижевности у Буњеваца, јер то још нигде није било сасгављено. (Премда се овде чак и о Релковићу говори). — Као плод народног песншптва навађа много уметничких састава. Није тачно разлагање о св. Димитрију пошто то ни Башса није изнела, као буњевачку народну песму. (То су пре 2—8 год. сомборски тамбураши донели у Суботицу). Из последњег чланка — Шгв^уеш Мто!2ас1ги§'а. — ОМсајЈ. — Ос1е1о. -- нпко неће довољно упознати Буњевца, већ ће само увидети, да је Буњевац Орбин. Да г. писац иоле познаје још и са стране „врло занимив" живот тог дела нашег народа, никако се не би задовољио тим, а разумео би и ону „аномалију" што се о овом и досад више писало, но и историји њиховој.Муњатовић 2 ) . (пешта). 1) РеФерат бр. 15. 2) Псевдоним. — Писац реФерата под овим псевдонимом је млад геограФ родом из Суботице, који се учио у Берлину, Паризу и Пешти. Од њега се наш дПреглед® нада великој помоћи, пошто је и зналац маџарскога језика, чија је књижевност нама са свим пеприступачна. Али ми се од њега и вишем чему иадамо : темељним научним прилозима о геограФији и етнограФији српских области под Угарском, на којима управо и нема сада српских радника. 14. Статистика Краљевине Србије. Књига I. Поиис становништва. V. део. Оишти ресултати. Београд, 1898.1—СХХ1Х-Ј-223. 4°. — Књига III. Поиис домаЛе стоке. Београд, 1893. I—БХУШ-ј-229. 4°. — Књига III. 77оиис обрађене земље у Крал,евини Србији 1889. год. Београд, и894. I—БХШ-ј-239. 4°. Из богатих материјалом нубликација статистичког одељења изпећемо само оне, које се тичу геограа>ије. Из I. књиге о попису становништва вадимо ове податке: У одељку административна подела и насељена места дата је површина за сваки округ. Изгледа да површина округа ослања се на старе нодатке и да није понова премеравано. У Србији има: 72 среза, 1271 општина, 24 вароши, 47 варошица, 3135 села, 897 заселака, свега насељених места 4103. — Средња вели-

чпна једног среза је 674 - 8 км\ највећи (844 км' 2 ) у крајинском 1086'2 км 2 , најмањи у подунавском 463*1 км\ У новим крајевима су срезови много већи, него у старим окрузима (637 км 2 ). — Једно насељено место долази на 11 '8 км\ варогпко на 684 - 4 км 2 сеоско на 12'1 км", једна оппггина долази на 38"2 км\ Највише варошких места има у пожаревачком (на 519*8 км 2 ) а најмање у врањском (1389*9 км 2 ). У новим крајевима број варошп (на 1219 км г ) мањи је но у старим окрузима (606*7 км 2 ). Села и у оиште насељених меота има највише у ужичком округу (једно сеоско насеље на 7*7 км\ а у опште насељено место на 7*6 км 2 ) а најмање у крајинском (једно сеоско место на 39*7 км' 2 ). У новим крајевима (1 на 10км 2 ) има села и опште насељених места више него у старим окрузима (1 на 12*5 км 2 ). Од свих насељених месга долазило је у процентима на вароши и варошице 1*73 (крајински 6*82, топлички 0*72), на села 76*40 (моравски 96*51 ужички 30*59), на засеоке 21*87 (ужички 68*36, тимочки 2*84, моравски ни један). — Просечна насељеност срезова је највећа у подрпнском округу 35.307, најмања у рудничком 21671. Само у 4 округа је просечни број становника 1 среза мањи, а у 11 је округа већи од главне средине. До 30000 ст. било је у 46 срезова, од 30000 ст. иреко 50000 ст. било је у 26 срезова. Насељеност по општинама овако стоји: од 250 ст. до 1000 ст. било је општина 228, од 1000 ст. до 3000 ст. било је 967 општина, од 3000 ст. до 5000 ст. било је 57 општина, од 5000 ст. до 10.000 ст. било је 27 оиштина, а, преко 10000 ст. било је само 7 ошпгина. У Србији има 525 места, у којима је број становника од 1 —100.; највише опет има места (1200) која су насељена са 250—500 ст. Кад се поделе сва места у две групе, па у 1 групу ставимо сва места до 500 ст. а у другу преко, онда на 1 групу пада 66*99 процената, а на другу 33*01 процената. У свим окрузима крај Саве и Дунава до тимочког округа, проценат места, у којима је до 1000 ст., много је већи него у јужним и новим окрузима. Просечно има становника у једном насељеном месту 529. Од ове средње сразмере налазимо већу у 8 округа. Из одељка густина насељености и прираштај становништва узимамо ове податке: Па 1 км 2 долази у Србији 44-5 ст. (највише у иодунавском 80*6 ст. а најмање у крајинском 28*1 ст. (Прираштај од 1884. г. било је 5*4 ст. по 1 км\ Прираштај је био највећи у подунавском (14*0) а најмањи у ужичком (2*1). Насељеност у новим крајевима је слабија но у старим окрузима; прирашта