Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

643

Из науке хришКанске у II разреду (12. јупа) радје добар.Т. Јеленић предавао је науку хришћапјош у I, III и IV разреду. Г. Јеленић је мишљења: ,У I разред да дође изучавање поједпнпх религијских слика, биограФИЈа. из новог завета п нзучавање појединкх обреда православне хришћанске цркве. Овоме да претходи: крспи знак, тумачење модитве господње п молитве пред учењем. „У II разред дошла би псторија цркве старог и новог завета, са парочптим изучавањем прича Христових из новог завета са извођењем моралнпх поука, примењујући их на наш живот. ,У III разред Системска поука о вери, т. ј. Катихизис. „У IV разред хришћанска Етика (Морално Богословље)." Он би још желео да се наука хришћапска предаје „у свима сем осмога разреда гимназије." Г. Јеленић, даље, вели: „Уџбеници за науку хришћанску неподесни су, јер су исти или преводи буквални п веома сухопарни, или су писати за са свим другу цељ, а не за уџбенике у гимназији. Мислим да би требало за гимназијске ученике написати нове уцбенике из хрпшћанске науке, — а до ових би се најбрже дошло стечајем." 0 нохођењу цркве г. Јеленић вели: „Похођење цркве од стране ученика до сада није за похвалу, нарочито у вишим разредима. Узрок је овоме: што се хришћанска наука у вишим разредима не предаје, што су и сами наставници хладнп према вери и цркви и што им у овоме не даје доброг примера ни само грађанство, а нарочито интеднгенција." Кад је већ реч о вери и иохођењу цркве, да напоменем господину Министру, да је прве свете недеље мога бављења у Зајечару ирисуствовадо сдужби божијој: један разред ђака основне шкоде и два вода војника, ио наредби дакле; а својевољно: један старина из Сарајева и ја. Друге свете недеље: опет они којн и прве недеље, директор, један проФесор и још један старац! Овоме немару „стада" према вери највећма су криви сами „иастири" овога краја." — Многи од пастира, тих „народних учитеља", како се они радо називљу, не хране стада своја: јеванђелском науком , духовном просветом, хришћанским морадом, сдогом, и радом; већ их трују: безверјем, неморалом, несдогом и мржњом једннх спрам других. Јел'те, страшан прекор и оптужба противу неких свештеника! Страшан, истина, али, на жалост, умесан прекор! Еад прегледам све оно што се последње две—три године изнело противу њих на нијацу јавности; и, што је „отежавајућа" окодност, кад нрегледам све оно (а имам доста прибрано), што

су они сами једни противу других изнели, онда верујем: сви су знаци ту, да је поновни силазак Сина Божијег, Исуса Христа, на земљу близак! Чекајући на то, ја мислим, да је крајње време: набавити туцетима маказа и бријача и поћи од парохије допарохије, од пастира до пастира, и не штедити никога који не врши тачно своју дужност. Г. Јеленића молим да не прими ово на себе; у осталом, ако му што припада, нека прими с.амо онодико кодико му првпада. 11. Никола Ђ. Ј.ази&, прооесор, отпочео предавања крајем септембра, када је и премештен из крушевачке гимназије. Из географије, у III разреду (2. јуна), рад је добар. — У У разреду (5. јуна), рад је врло добар. — У IV разреду (12. јуна) рад је одличан. — У II разреду (16. јуна), рад је врло добар. Г. Љзић вели: „Наставна средства бпла су готово никаква. Сем пеколико пајобичнијих и застарелих карата, нисам имао ништа. У почетку рада тражио сам преко г. директора извесна учида, која до данас још нисам са наддежне стране добио." 12. Никола МарковиК, учитељ цртања, почео 21. септембра, а 23. октобра прекинуо усдед слабости, па 2. јануара наставпо. И ако је изложба цртања и леиог иисања, но распореду, била одређена за 24. јуна, ипак ју је г. Марковић, на моју изјављену жељу, снремпо за 14. јуна. Ја сам ту изложбу три пута прегледао и увек ми се чинидо, при издазу, да издазим из неког одељења какве светске издожбе. Гадови су, већим делом, правидна прецртавања са природе, што је, по моме мишљењу, умесно и разложно. — Г. Марковић је, како сам вели, водпо рачуна о начину наставе у средњим шкодама у напреднијих држава, у којима се цртању и лепом писању поклања већа пажња и признаје и даје заслуж.ена важност као предмету, који донуњује образовање учениково. Гад је г. Марковића, у сваком погледу, одличан. За кратко време школског рада г. Марковић је постигао такав уснех, да му само на похвалу служити може, и ја сам слободан да га препоручпм пажњи господина Мпнистра. Г. Марковић веди: „Служио сам се мојим наставним средствима, јер су она наставна средства. која је држава, још при отварању овога завода, набавила, посве неупотребљива. За даљи рад потребно ми је: ирегледалице или модели за ниже разреде, а за више. у боји (акварелни); илајваза, иастела и разних акварелних боја; четкица, разне величине за аквареде; артије за цртање са разним ма83 *