Просветни гласник

644

извештаји изасланика на испитима

теријалом, — од свега по 50 комада, За разноврсно писање: Атлас 1лн1тп§;-а Ре4гепс1огГег-а, бШМдаг!;." И ако нестручан, мислим да би бидо врло корисно , када би држава издала извесне „прегледалице" пробране из сриске орнаментике. — Добро би било, кад би држава могла све „прегледалице" сама да издаје, а не, као досад, да деца купују стране прегледе и за исте грдни новац нздају. Г. Марковић тражи дозволу „да се занатлијама и трговачкој омладини дозволи да могу, за време празника, долазити у салу за цртање и ту се, под његовим надзором, служити свима наставним средствима, и вежбати се краснопнсу и цртежу." 13. Светозар ПавиЛ, предавач, отпочео предавања у почетку школске године, сем литерарних облика, које је предавао, у почетку, г. Тих. Вељковић. Из историје оаште , у V разреду (1. јуна) рад је врло добар. — Г. Павић је предавао историју општу још у VI и УПразреду; литерарне облике У V разреду. Поред штампаних уџбеника служио се, за донуњавање својих предавања, и „Семаном, Вернике-ом, Вебером и Дириом." — Школска књижница најбогатија је у историјским делима. ч Г. Павић вели: „Био бих да се ФилозоФска пропедевтика у УШ разреду укине, па да се језгро материјала тог предмета у том разреду прида материјалу психологије у VII разреду са једним часом, а један час да се да општој исторпји, којој би се материјалдрукчије по разредпма распоредио." Није г. Павић сам који предлаже измену предавања из „ филозофских предмета" у гимназији. У нас, на жалост, људи мењају наставне планове као год женскиње моду. Нико, или, боље рећн, они, који те планове мењају, не размишљају до.вољно: треба ли нам такав и такав план; да ли се може такав план остваритн; да ли такав план неће бити штетан по две, три или више генерација; најзад, имамо ли и наставника за предмете поређане у плану?! Обично се одговарало, „такав је план у напреднпјим државама у АустроУгарској, њуна првом месту, Швајцарској, Шведској..." Често тако одговарају и онп који врло мало знају о настави и о наставним плановима у поменутим земљама! Само тако олаким мењањем наставних планова и могла нас је, пре неколико година, противно решењу свију наставничких коле, гпја, поплавити струја „класицизма", кога су били увели још од првог разреда гимназије и не водећи довољно рачуна о томе да је више прстију на једној руци, но што је класичара у Србији! Да нпје сличан случај и са филозофским предметима у гимназији?! — У једпој од београдских

гимназија, аре неколико година, ове је предмете предавао један од прпзнатих стручњака, па су се ипак слушаоци његовп бунили и жалили своме директору на нејасност ц неразумљивост предавања његових. Главни Просветни Савет требао би да о овим предметима још једанпут размисли и реши да ли и даље да остану. и, ако остану, да реши о обпму и начину предавања. — Моје је најискренпје убеђење: да би те предмете требало за сада пзбацити из гимназије и место њих увестп много кориснији и нашим ђацпма потребнији предмет Хигијену. 14. Сима Златичанин, нредавач, положио проФесорски испит, отпочео предавања 1. септембра. Из сриског језика, у IV разреду (2. јуна) рад је врло добар. — У III разреду (12. јуна) рад је одличан, Г. Златичанин вели: „Да би настава из српског језика била потпунија, да би се и на музичку страну нашег језика могла озбиљннја пажња да обрати, поглавито мислим на источне крајеве наше отаџбине, мишљења сам да би читанке требало штампати речима са обележенпм акцентима, акоје ово могуће известп." * Нека ми се не замери, што ћу као нсфилолог, и поред врло доброг и одличног рада г. Спминог, учинитп једну замерку: слабо знање матерњегајезика, од првог па до пајвишег разреда , које се одмах примети у ђака зајечарске гимназпје, може се приписати томе, што није поклоњено довољно времена и пажње читању. Многе Филолошке Финесе, које г. Златичанин од својих ђака тражи, пре би могле поднети као озбиљнији и тежп задаци за ђаке Велике Школе, ако не чак и за, личне студије самога наставника. — На часовима српског језика треба ђаци много више да читају, а наставници да пазе на нагласак и да исправљају све дотле док се ђаци не науче на правилан изговор и говор у опште. Из физике, у УП разреду (14. јуна) теоријски рад добар. Замерам јако г. Златичанину што његов теоријски рад није упоредо праћен п експеримееталним радом, — пошто има приличан број физичеих апарата. Ја мислим да он греши кад вели: „експериментални рад доћи ће пошто се цела физика теоријски сврши." Г. Златпчанин мисли: „Ако се остане на гледишту, да се и даље задржи Физика у УП и УШ разреду, на математичкој основи, онда јој треба дати још два часа, — један у .VII и један у УШ разреду; експерпменталној физици био би довољан садашњи број часова."