Просветни гласник

646

ИЗВЕЖТАЈИ ИЗАСДАНПКЛ ИА ИСПИТИМА

не чак и годишње, одсуство ! И остади наставници, према подацима којп ми, само за неке месеце, стоје на расположењу, очито доказују ведику вољу за неуредним посећивањем школе! У овој гимназији учињено је изостанака: у октобру 34 часа, у иовембру 22 часа, у децембру 33 часа, у јануару 18 часова, у Фебруару 31 час, у марту 27 часова. Чудновато да су у јануару најздравији проФесори ове гимназије ! Интересантно је, да је већииа изостанака учињена по уобичајеним ФОрмулама : „због трбобоље, због слабости, због пробади, због кашља, због ревматизма, због болесги неког чдана у Фамшшји, због иозлџло му, због итд., итд.", ко ће још сва због изређати?! Срећа је само у.тодико, што су те бодести такве природе, да могу одмах да попусте чим часови прођу; о Ферију са свим престану, хвада мидостивом Богу. Модимо и декара да употреби прописани дек! — Већина, од ових „болесиика" ннје, за време одсуства, замењивана другпм наставнкцима, те су многи од добрих ђака, вијући се око шкоде и дутајући по обдижњем парку, поред неких неваљадих другова или „мангупчића", имали довољно времона п прилике да се одаду: пушењу, игрању крајцарпца и другим кварежима. У шкоди је аримерна чистоћа, што управи завода само за похвалу служи. Вдадање ученика не одговара никако васпитним захтевима, — што управи завода и цедој колегији за прекор сдужи. Било је испита, на којима испитивач или предсенник једва утиша разговор и шушкање ђака, претњом: „све ћу вас напоље истерати, па отуда једног ио једног прозивати!" Било је п таквих испита, као испити из слободоручног цртања , краснописа , певања и свирања, на којима се жагор и ларма с великом муком стишала те се вајни испит и могао отпочети! — Не водећи обзира на штампане оцене ученичког успеха, ја сматрам да је општи успех ове гимназије у научном погледу, за ову школску годину, једви добар. Као надзорник, ја сам могао присуствовати испитима само из оних предмета, који су по распореду биди одређени од 23,—27. маја и од 19.—25. јуна, када су сви редовни испити свршени. Према томе, само из тих предмета, могао сам и оценити рад појединих наставника. 1. Андра Гавриловић, проФесор. Из сраског језика, у П разреду (испит 23. маја), г. Гавридовић је предавао само посдедњег месеца; пре њега, предавало је више њих! Према овоме, о оцени његовог рада не може ни бити говора, но пре о начину његовог испптивања. Начин његовог испитивања није добар, јер су многа питања постављана тако да ученик има само да одговори јест или није; често је, још, самим питањем ученик упу-

ћен да мора одговорити. Ако су питања мало тежа, и ако на њих треба дужег одговора давати, онда се ту, обично, умеша испитивач (г. Гавриловић) иди председник. Овакав начин испитивања, који се иримеЛује код многих наставника, поред остадих мана, штетан је за децу н зато, јер она, надајући се у помоћ наставнпкову, не науче предмет добро и „темељно", већ само површно. — Још нешто, што сам ирнметио, зашта је одговорна цеда кодегија, то је: деца су у говору, на испитима, правида многе погрешке граматичке и у акцентовању ! Додајте к томе да је, на испиту из српског језика, за сахат и по испитано 32 ђака! * Из словенског језика, у VI разреду (24. маја, по иодне), рад је врло добар. — Уџбенпк г. Љ. Стојановића је „сувише збијен." Из историје Срба, у III разреду (25. маја, пре иодне), рад је врло добар. — Уџбеник г. Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, није подесан за гимназију, за то што јеу њему поређано као у каквом речнику, те сам ђак нема много на питања да одговара. Оспм тога, и гдавни и споредни догађаји описатн су у истом пространству. Најзад, стид је доста тежак за гимназијске ђаке. 2. Васа ДимиК, проФесор. Из алгебрс, у У б разреду (19.јуна) радје врло добар. — Г. Димић је предавао адгебру у У а и VI разреду. Из геометрије, у VI разреду (23. јуна) рад је врло добар. — Г. Димић је предавао геометрију у V разреду оба одељења. 3. Димитрије АндрејевиИ , учитељ сдободоручног цртања п краснописа. Из слободоручног цртана, у свпмаразредима, који уче, „испит" је био 24. јуна. Није бидо, а требадо је да будекао у зајечарској гимназији, какве издожбе годишњих радова ђачких, те да бих могао видети успех ђачки и оцевити начин предавања и годишњи рад г. Андрејевића. — ЈЈођосмо, вајно, из разреда у разред да покупимо „радовеза испит", те даих посде оценимо. Ђаци до крајности напуштени, никако да се ред васпостави; и у тој гадами нешто скуписмо; ади, најзад, морадосмо оставити тај посао самоме наставнику. Већина од скунљених радова прљава је, масна, јадна п жалосна; хартија, на којој су рађени, често је свакојаких обдика и величине! Државни прегледи — чисто ме стид Да оно назовем прегледима, — државни су прегдеди испрљани, ишарани, исцепани, исечени и какви вам нису — они и не диче на прегдеде! Све вам то очигдедно показује неуредност и немарност и ђачку и наставникову, — и то, модим, неуредност и немарност у крајњој мери. Још нешто, међу прегдедима није бидо никаква избора: нашдо се наставника да за прегдеде купују, или да дозводе да