Просветни гласник

школски летопис

647

ђаци купују, деколтовано женскпње ? ! Најзад, било је ,радова" предртаних на прозору! Било је, на велпку жалост, врло мало ђака који су схватили важност цртања у настави и васпитном погледу, и поклонпли му ону пажњу које оно и заслужује. Радови те неколицине заслужују сваку похвалу и награду. По оценама штампаним излази: из I разреда, оба одељења, од 118 ђака само један има слабу оцену; из II разреда од 76, њих девет; из III разреда од 68, њих шест; из IV разреда од 61 нема ниједан слабу оцену! Ез У разреда оба одељења од 100 ђака, њих гиеснаест , и то сви из другог одељења; из VI разреда од 47, њих четворица имају слабу оцену! Из красноаиса , „испит" 14. јуна, остављеносамом наставнику да покупи прописе п да пх оцени. По оцепама од 194 ђака (I п II разред) само четворица лоше пшпу ; остали добро, врло добро п одлично пишу. 4. Димитрије ДовијаниЛ, директор и проФесор. Г. Довијанић је предавао немачки језик у П разреду. 5. Димитрије МилојевиК, проФесор. Из латинског језика, у У б разреду (24. маја, пре подне) рад је одличан. — У У а разроду (27. маја> пре подне), рад је одличан. — Г. Милојевић је предавао латинскп и у VI разреду. Из иитања г. Милојевића и одговора ђалких уверио сам се да је псцрпно предавано и више но што је по програму одређено. Поред тога, г. Милојевић има изврстан начин испитивања, кога сам, жао ми је, у врло мало наставника могао оназитп. 6. Добросав КовачевиЛ, предавач. Из науке хритИанске, IV разреду (25. јуна) рад је врло добар. — Г. Еовачевић је предавао пауку хришћанску још у I разреду, оба одељења, у П у III разреду. 7. Душан Мушицки, предавач. Из земљошса, у Ш разреду (21. јуна), рад је врло добар. — У V разреду (25. јуна), рад је добар. — Г. Мушицки је предавао земљопис у I разреду, оба одељења, у П, IV и V разреду. Г. Мушицки је задавао ђацима израђивање карата појединих земаља, — и билоје лсппх ђачких радова. Г. Мушицки није пожалио труда да напише опшпран извештај о својем предмету и да га мени преда. Захваљујући г. Мушицком на томе, слободан сам да извадим из тог извештаја ово: „Уџбеник је за земљопис: Земљоиис за средње школе од Ђлад. ЕариЛа. Бољег од овога уџбеника немамо, и ако је овај веома неподесан за школску

употребу. Најглавнија мана његова та је, што је стпл за децу веома тежак, а на многим местима су п ствари прилично иеразумљиво исказане. Осим тога може се, у опште, рећи да је читав уџбеник врло неједнако и нехармонично израђен, тако да супоједине партије несразмерно опшпрно израђене, а у некима нема ни најважнијих ствари ни појмова. Особито је непотпуно израђен математички и физички део. Дакав уџбеник ствара велпке тешкоће и незгоде, како ученицима тако и наставницима. „Друга велика сметња напредовању земљописне наставе у гимназијама јесте веома мали број часова, који је програмом одређен за земљопис. У Џрвом и другом разреду са три часа недељно; у трећем, четвртом и петом само два часа недељно. — По моме мишљењу, неопходно је потребно да земљопису ваља одредити три часа недељно у свима разредима, у којима се учи; јер са даиашњим бројем часова немогуће је постићи поле добар успех. „За тим, велика сметња напредовању земљописне наставе је и та што нема добрих карата п маиа, нарочпто за зид. Ова гимназија нема никакве збирке земљописних карата; јер, оно што има, у таквом је сгању да не служи пи на што. Више пута тражио сам, — без успеха. 0 некпм пак картама из физичког земљописа не може се ни говорити. „Једним расписом г. Министра просвете забрањепо је давање „табака" из онпх предмета, за које је прописан и усвојен известан уџбеник. Кад се узме у обзир, да ми немамо готово никаквих школскпх уџбеника, а најмање добрих, онда се мора збиља зажалити на горњи расппс, јер се њиме доводе многи савесни наставници у незгодан положај: да, држећп се расписа, морају предавати по неком можда рђавом п непотпуном уџбенику и да изостављају многе корисне ствари, јер му није вредно о њима предавати, пошто ученици нису навикли на бележење, а табаци им се не смеју давати. „Табака" неће нестатп све донде, докле год не будемо пмали добрих уџбеника. „II у погледу распореда наставног градива на поједине разреде, могле би се учинитп исправке. — Физички земљоппс у II разреду мора се свести на најмању меру; јер се иоле опширније не може у том разреду предавати, пошто де.ца нису још учпла друге природне науке, нпр. Физику, хемију, геологију, које стоје у свези са физичксм географијом . Даље, да се политички преглед, и то свих држава на земљи, учи у првом разреду, где се и опако изучава читав костур геограФСке науке. У другом разреду физичкп земљопис рано свршнти,