Просветни гласник

652

универзитетима. — Било је, ттак, случајева да је Главни Просветнп Савет дошао у опреку са законом о Великој Школн, не прпзнавајући квалиФикације неким кандидатима, који су свршиди Велику Школу и добили сведочанство, али који су изнели по неку двојку, — што није противно закону о Великој Школи. 3. Страни језиди (живи) долазе, по мом мишљењу, међу најглавније предмете. Међу тим је познато да је успех из страних језика, у опште, слаб. Томе је главни узрок што немамо спремних наставнпка за те предмете. До сада смо, већином, крпили странцима, као хонорарним проФесорИма и учитељима. — Наставници за стране језике треба да су Факултетски образована лица: да су свршили филолошкп одсек на страни, или, још боље, да су свршили историјско-Филолошкп одсек наше Велике Школе п још па страни. Да бисмо пмалп спремних наставника и за стране језике, требало би слати на страну оне ђаке који су свршиди наш историјско -филолошки одсек, а да на изучавању тих језика проведу две годпне. Министарство да расписује конкурс, према коме историјско -Фпдодошкн одсек да врши пзбор и одређује места за шиљање. 4. Потребно је а и корисно бп бпдо израдити одобрење буџета за стални конкурс за државне иитомце, отворен за сваког редовног ученкка Белике Школе. Сваки редован ученик Ведике Шкоде тече права на овај конкурс за све време учења на Великој Школи- Овакав конкурс ствараће већу утакмицу у раду и у свему добром п похвалном, међу ученицимапојединих генерацпја. Могу конкурисатп: на нрвом месту, свршени редовни ученици свију Фавултета Велике Школе који су, по свршетку Ведике Школе, изпеди из свију предмета само оддичне оцене; на другом месту, ако којп Факудтет нема овако одлпчног ученика, може конкурисати и опај ученик којп је са најбољпм оценама свршпо тај Факултет. Између свију кандпдата, пријављених у ночетку септембра, Академијски Савет проФесора Ведике Шкоде имао бп да избере четворицу; ако је могуће, по једног из сваког Факудтета. Академијски Савет одређује које науке и на коме унпверзнтету имају изабрани питомцп продужнти школовање. Избор и решење Академијског Савета обавезно је и за господина Министра. — Да напоменем само, да је овакав мој предлог, опшпрније образложен, у два маха Академијски Савет једногласно усвајао и слао господину Министру на оцену. Дређе, доста се често дешавадо да понекп Министар просвете исплаћује државним новцем своје и своје Фамилије рачуне и сродничке обавезе, ша-

љући на страну за државне питомце дпца дошијих квалиФпкација од многпх других; сдадп Су чак и таква дица, која нису пмада никаквпх квалиФикација! — Да би се тим могућим здоупотребама стало на пут. једном за свагда, требадо би законом утврдити: нико, и ни у које време, не може бити послат на страну, као државни иитомац ио струци иросветној — да коју науку изучава — без конкурса и без избора од стране кога факултета или целог Академијског Савета ирофесора Велике Школе. Ако би који ђак донео пз гимназије бну сирему, која бп му давада нраво на државни иоклон (види под 7 на странп 639), па би још и из Велике Школе изнео све саме оддичне оцене: такав је ђак стекао право државног питомца, — без конкурсаибезизбора. Усвојпвши овај мој преддог, држава би за маде учињене жртве, за кратко време, имада у свима струкама довољно спремних снага, које би, као што су зачини једу, биле зачини свпма наставппчким колегијама, а насгавнпчкој колегпји Велике Шкоде снажиа потпора па п одмеиа. 5. Постављање наставника требало би да буде на овај начин: прво, да се види по којпм је струкама свака наставничка колегија заступљена стручним дицима, тј. оннма који су подожили проФесорски испит; за тим, утврдити да та лпца и предају само предмете из своје струке; за све осгале струке п за сва потребна места, у поједнним гимназијама, иривремено иоиуњене иредавачима и другим лицима, расписати конкурс. Чим којп од предавача подожи проФесорски испит (осведочи своју .стручну спрему), јавља се на конкурс. Главни Просветни Савет чини избор и одређује му место у школп, у којој ће предавати иредмете своје струке. Све године предавачке службе рачунати у године проФесорске (указне) сдужбе. Чим се гсоје место упразни. ма којим узроком, објавити одмах конкурс и гледати да се, што пре, упражњено место попуни са стручно спремним лпцем. — Тако би се све на. ставничкекодегпје саставиле само из стручних дица, што би по просветни напредак бидо од неоцењене вредностн. Истинаје, да би тај начин постављања, у неколико, приморавао мдадиће да се, према потреби државној, и одају на изучавање поједипих струка; али бп се, опет, тим начином постављања избегде све неправидностп, које су просвети смртиих удараца задаваде; на име избегдо бп се: да стручњак природњак нредаје математичку струку и обратно, да стручњак историк предаје Фпдодогију и обратио; иди, што је још горе, да стручњак природњак или стручњак математичар предаје историју или филодогију и обратно; избегдо би се све то што се, на