Просветни гласник

школекп летопис

штету нросвете, дешава данас у гимназијама, нарочито у нижим разредима. До сада се и при постављању, а још мање при премештању из „политичких разлога". о томе нијеводидо нпкаква рачуна! — Сви наставници треба да су на својим местима одмах у почетку школске године. За директоре постављатп најподесније и наставничком познву најоДаније наставнике. При иостапљању наставника треба, од сада, иазити и подмиривати потребе домородцима, а ие и страицима. То начедо усвојити за еве струке државие службе. — До скора се осећала пот]>еба да се па многа места узимљу страици; сада је, хвала Богу, та потреба престала: опи густи легиони синова ове земље, што су до сада прошли кроз Велику Школу, или су сада у Великој Школи, и они у гимназијама и реалкама, довољни су да иодмире све потребе у свима струкама. И ако драгу ми браћу Србе из српских земаља ван Краљевине не рачунам у странце, ппак мислим да и њих не треба, као до сада, чим се ко јави, прим^ти у државну службу! — Ево зашто. Ми смо одавна увидели, а треба већ једном и они сами да увиде: да би боље било, били онп спремни за др.жавну службу илп не, а и потребнпје је да остану сваки у своме крају, те да сузбијају ону туцинштину која овако јако са свију страна наваљује на српски живаљ! Помогнимо их у томе колико год можемо, и чим год можемо. 6. Законом утврдитп сталност наставника у служби. Зћ време школске године, од 1. септембра до 1. јула, наставник може бити премештен, из једне школе у другу, само ио својој молби и ако се, према објављеним конкурсихма, зна да је тој школи иотребан наставник те струке. 0 Ферију, од 1. јула до 1. сеитембра, на.ставник може бити премештен у другу школу ако се зна, опет према конкурсима, даје тој школи потребан наставник те струке. До сада су, ве&ином- из иартијских обзира, наставници отпуштани телеграмом! Премештани су телеграмом и, према већем политпчком протпвнику, гледало се да оде у што даље и неприступачније место, и још у што непогодније време — усред зиме и циче! — Да наведемо мало података, као плодове таког отпуштања и премештања: „У лесковачкој нижој гимназији, за шест месеци, извршено је девет разних промена у наставницима, од којпх је свака повлачила за собом промену у распореду школском. При промени распореда мора да наступи неки прекид у школском раду. — У свилајначкој нижој гимназији. услед премештаја, осам пута је прављеп распоред. — У књажевачкој нижој гимиазији предавало је српски језик иет наставника, за неиуних девет месеци!" итд., итд. — Додајте ка овим подацима да, због невремених премештаја директора п наставника, не може бити правилне наставе, ни добре управе,

653

па ни добре дисциплине у школи. Наставници неки, кад не почну од почетка школске године и не сврше предмет, бацају кривицу на своје претходнпке. Укратко, невременим премештајима не казне се наставници но школа, а ученици сужртва! На све оно, што се на просвету односи, не треба а и не сме се партнјским очима гледатп, ако се просвети успеха жели! 7. Професорски иеиит полажу сви предавачи. Правпла о полагању ироФесорских исппта што пре изменитп, јер су у досадашњим опажене многе мане. — До сада је проФесорски пспит био, у неку руку, понављане испита на Великој Школи; док би, по мом мишљењу, проФесорске испите требало уреднти на Форму агрегација у Француској, које, узгред буди речено, обично положе 10° о од пријављених кандпдата. И у нас завести строжије испптивање. Изменити неке од досадањих група наука и усвојити нове. Измепити и ове садање непотпуне програме из нојединих наука, који су пре толико година састављени. Чланови комисије да су стручњаци у груин наука, која се полаже. Практична предавања да су. озбиљнија, ако не чак и главна, и да се, према томе, изриче оцена тек пошто су и она свршепа, а не као до сада! На израђене т.еме обраћати већу пажњу; писмене радове да раде, без да се кандидату стављају на расположење икаква дела. — Кандпдати за проФесорски испит из природних наука да су обвезапи поднети комисији извесну бројно одређену збирку животиња, биља или минерала или стена. Те би збирке обогаћавале све наше садање школске и сувише сиромашне збирке. Том би обвезом били нагнани млади предавачи на марљивије истраживање и испитивање своје околине; ириморани бп били на рад, који би био од велике користи самима њима, школи у којој су и науци. — Што се времена тиче, када да се полажу ти испити, ми мислимо да би добро било, опет слично уређењу у Француској, одредити да кандидатп за тај испит, ио свршетку Велике Школе, проведу још годину, а коме треба и више, дана на њој за спрему и полагање тога испита; и тек по свршетку испита постављати их за проФесоре гимназије и реалке. За остале, који су се, из ма ког узрока, морали примити службе одмах по свршетку Велике Школе ; удесити да иредају у нижпм гимназијама и одредити им за полагање испита само месец сеитембар, а не као до сада у најрадније доба школско. Од полагања проФесорског испита ослобођавају се само они хоји су, по свршетку Велике Школе, свршили (разумњчо и овде значај речи свршили) још којп Факултет на ком страном универзитету.