Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ

Одредимо сада ближи значај речи сиротан, јер од тога зависи да ли ће ко добити бдагодејање илп не. — Право на благодејање у новцу, у погледу сиромаштва, према закону о порезу, и сувпше је ограничеио. Сматрани су, према плаћању порезе, за сиротане само „иуки спротани", — што је погрешно. Може неко плаћати и мало већу суму годпшње порезе, па опет бити сиромах да школује своје одлично дете. Ми п такве људе сматрамо за сиромашне п тражпмо благодејање и за њихову деду. У сталном конкурсу ја сам навалице изоставио реч сиротан, јер смо готово сви сиротни за издржавање деце на страни. Нпр.: један чпновник који има плате 200 динара месечно, и он је сиромах да своје одлично дете школује на страни, јер не би могао да му од своје нлате одвоји 180 пли свих 200 и впше динара месечно. — Ја нисам за то да спротиња монополише иека права за себе, него сам радије за монопол у корист оних, који испуњавају одређене услове за ужпвање тих права. Приметиће мп многи „да би благодејање тада изнело једну и внше стотпна хиљада динара годишње." Нека изиесе и милион и више динара годишње, тај би иовац увек врло корпспо био утрошен, и он би богатога плода драсави доноспо. — Држава и данас троши многе милионе на ствари мање важне; она треба, па и мора, радо жртвовати који милион на што бољу спрему оних, који ће, после извесног броја година, све нас заменити; — јер на „млађима свет остаје." Удариће се можда на сиротну страну наше земље. Истина је наша земља сиротна, и баш за то и треба трошити прво на најпрече потребе државие, па тек онда на остало. И ако благодејање не долази баш у пајпрече потребе, ипак је оно прече од толико других установа, за које се акламацијом вотпрају многи милиони. —У осталом, и Швајцарска је сиротна, и много сиротнија од Србије,' па ипак је буџет њенога Министарства просвете већи од ^двадесет милиона динара\ 14. О школарини и школским библиотекама. — За богатије ђаке требало би завестп школарину: да плаћају десет динара годишње. Сваки ђак плаћа школарину у месецу септембру и за сваки разред гимназије, почевши од ирвога. Доцније, могла би се завести и већа школарина. Приход од школарине ишао би на оснивање школских биолиотека, којима би се служили и наставници и ђаци. За сваку школу садашње ђачке и наставничке „библиотеке" биће основ тим школским библиотекама. За набавку књига старала би се наставничка колегија, куиујућп најпре она одабрана дела и

1КА НА ИСПИТИМА 659 е уџбенике, којима би се ђаци користили. — О библиотекама нашим, у опште, другом прпликом више. До сада се примећавала велика „иеишчитаност" у ђака свих разреда, па и у самих матураната. Томе би требало наћи лека. Наставници би требали да обрате много већу пажњу на ђако и дружине ђачке: шта читају и да ли уопште шта читају, сем школских предмета? — Школске омладине треба и имају само да уче, — оставимо их на миру да раде! Према месним приликама, свака наставнпчка колегија требало би да нађе пачина, те да сачува своју школску омладину од оних њених опасних непријатеља, који теже даје отргну од њеног посла! 15. О исиитним наградама. Награде за одлнчно н врло добро положене испнте дају се већином у књигама или „иохвалним листовима ." Требало би и за то прописати нарочита правила. — Да учиним једну примедбу, умесну по нашем мишљењу, која се односи на избор књпга за те награде. До сада су већином давате књиге без икаква избора: јесу ли те књиге за гимназију, и ако јесу, онда за којн су разред? У Швајцарској и у Француској, те су књиге пробране и сваком књигом тежи се иостићи одређени циљ. У нас, пак, дају књиге које нису нп за више а камо ли за ниже разреде ; дају књиге без икаквог избора и често распарена дела! Узмите, нпр., књпгу Гимназија и универзитет од др. Целера , у преводу , и друге те врсте, кад се даду ђаку I, II, III па и ког вишег разреда гимназије, шта се њима цостигло? — Ништа, а међутим државу врло скупо коштају! Награде у књигама, мислимо п даље да остану, чак смо уверени да је потребно па и пужно да остану; али никако да се те награде чине у оваким књигама, какве су већином до сада даване. * * * Простор места не допушта мп да овде говорим још о многим „решеним" и многпм новим питањима, која се на просвету односе, и да о њима износим своја гледишта. О некима од тих питања подносим Вам, господине Министре, под /. приложени извештај, који се односи на северо-источни крај наше отаџбине и којиће моћи изаћи на јавност тек после Ваше високе дозволе. — Слободан сам да завршим овај мој извештај са овим предлогом: По просвету би било од врло велике користи, када бисте изволели установити у Министарству просвете једно одељење, са једним или два чиновника у рангу наставника средњих школа, које би одљење пратило и нроучавало^законе, про85 *