Просветни гласник

0 земљотресима

681

сваки начин хемијским дејствима, што из њих постају гасовити продукти, иди се из нерастворљивих минерада у друга растворљнва минерална једиаеља иретварају, иа их по том вода раствори и собом однесе. Свуда, где год овим и другим хемнјским променама у унутрашњости земљииој наступа губитак у маси, могу се тиме изазвати локална спуштања земље и земљотреси. И ако могу бити многоструки узроди невудканским земљотресима, ипак сви почивају на променама у скдопу земљине масе, које се састоје у механичком покретању, поремећају и угибању земље. За то ми знамо тодико примера о јачим земљотресима, који су биди скопчани са угибањима, по каткада врдо знатним, која су се принећавала на површини земље. Да би се пак какво угибање на површини земљиној приметило, особито на копцу, где се мала промена висине предела не да лако приметити, мора та промена бити придично знатна, па зато наступа при јачим земљотресима, а често тек после поновљенпх потреса. Покретања такве врсте могу се и у самој унутрашњости земљиној извршити. Пошто се горњи део слојева над поремећеним местима претвара у свод, то га само додирују простирања изазватих потреса. Према томе са земљотресом не мора бити скопчано спуштање површине земљине, пошто се то спуштање може ограничити на унутрашњост њену. Трагове таквих спуштања и поремећаја геогнозист надази свуда у архитектури земљиној; усдед њих се често сруши по какав рудник. Налази се слојева раздвојенпх, па су им дедови поремећени и један мимо други срозани. Тада рудари морају у таквим рудницима врдо трудно да проналазе у тако поремећеним слојевима корисне минерале и сдојеве каменог угља, који се у тим сдојевима надазе, те да би све бдаго моглп исцрпсти. Појави такве врсте названи су поремећајима. Поремећаји понегда износе само неколико милиметара, понегда пак и по внше стотина метара па се на истом месту понављају по више пута. Особито су у предедима каменог угља у ведикој множини познати поремећаји, који додазе усдед ревносне рудокопње. Али се и у свима другим слојастим бреговима догађају поремећаји на сдичан начин. Ну и у несдојастим бреговима наидази се на_ њих. Рудне и минералне жице и пукотине, кроз које се стене провдаче, види се да су свугде таквим поремећајима прекинуте и поремећене. Предомне површине, где су се потпуно трењем угдачаде (полирале) површине стена, које су се једна мимо другу срозале, сведоче о јачпни поремећаја. Не сме се нретиоставити, да поремећај увек постаје нагдим спуштањем земљиних слојева; он се врши мало по мало и узрок је безбројним потресима земље. Ако се у каквој околини једаред поремети равнотежа у сдојевима, тада ће се често реметити, притискиватп и угибати масе за дуже време, докде год опет не постигну равнотежу, и тако постаје периода земљотреса. За време такве једне периоде по каткада ће се заљуљатн суседне области, због промене У равнотежи, које су пре тога биде у миру. просветни гласник 1895. г.

Тако се може мадо по мадо пореметити прапочетак земљотреса. Земљотреси Средње Рајне, који су трајалиод 1869. до конца 1873. год., најпре су се појављивали с једног места, које се је находидо у равници рајнске долине између Дармштата и Манхајма, од прилике код Гросгерау-а. — При великом калабријском земљотресу од год. 1783. мало по мадо помицадо се је средпште круга, који је постао усдед потреса, од града Опида, све даље на североисток. Из овога, што је речено, издази, да се свугде на земљи налазе покретања земље, која проузрокују мнбгобројне земљотресе.. Јачина земљотреса поима се пак још више, ако се обазремо на то, да најмањи, неприметни покрети у унутрашњости земљиној, под повољним приликама, . морају изазвати на површини њеној врло знатне потресе. То зависи само од склопа земљиног. Ако образују подлогу чврсте стене, на којима се налазе мекани сдојеви и растресите масе, то је довољно најмање дрктање у чврстој подлози, па да се на површини земљиној произведу врдо осетни потреси. Мали поремећај у поддози, који се не може доказати, довољан је, па да се површина земљина заталаса тако, да се то таласање монге и видети. Има један експерименат, који се врло често употребљава у физици за друге циљеве^ који и овде може корисно послужити, да би се објаснидо дејство таквих земљотреса. Ако се какво чврсто тедо, нпр. каква стакдена пдоча, превуче гудадом, то ће та плоча почети да звучи. Еао што је познато, звучање ће се изазвати таласањем, и према томе стаклена пдоча, која звучи, почиње да се таласа, само су покрети тих таласа тако мали, да се не могу видети. Ако се. пдоча, пре звучања, поспе ситним песком, то ће поједини дедићи песка, услед таласања плоче, оскакати у висину и опет падати доле. Такво једно слично упоређење виђа се и на билијарским куглама. Еао што је познато, могу се две покретне билиј. кугле сударити на такав начин, да кугла, која погађа, остане у миру, а покрет да сепренесе на предњу куглу тако, да се ова само котрља. Примери видљивпх таДасања земљине површине при земљотресима посматрани су чешће. Та тадасања могу пратити јака угибања земље, као при земљотресу у Батангу 11. апр. 1871. год., где се је земља таласала као морски тадаси; како пак невидљива таласања чврете стакдене пдоче живо покрећу растресит песак, исто се тако могу, неприметним тадасањем какве чврсте стеновите подлоге, изазвати таласањау слојевима на површини земљиној, на којој сенаходе слојеви у растреситом стању. На овај се начин објашњују и она посматрања, која су већ раније споменута, да се потреси површине земљине не осећају у рудницима, док су се међу тим на површини догодиле велике пустоши. Исто се је тако мадо приметио земљотрес у Фалуну, новембра 1823. год., по шанчевима овога места, као год што се је слабо приметио рајнски земљотрес год. 1828. по шанчевима есенским, или ти пак страшни земљотрес лоне-пински, год. 1872., по рудницима тога места. У овим су се елучајевима на-