Просветни гласник

682

просветни ковчежић

ходиле тачке посматрања сувише дубоко, да би се могао приметити јачи покрет, који је пустошио површину земљипу. Многа дејства великих земљотреса сдужила су псто тако овим претпоставкама за доказ. Предграђа Љсабона, која су бида подигнута на чврстом кречњаку, до душе осетила су велики земљотрес год. 1755., али нису порушена; куће пак и улице, које су се находиле на песковитом земљишту или иа слојевима иловаче при обали, напротив су унпштене. 6. и 8. окт. 1865. и 21. октобра 1868. год. задесио је страшан земљотрес град Сан-Франсиско у КадиФорнији. Али у оба случаја ионајвпше су претрпела. доња предграђа, која су подигнута на наносу. Год. 1867. порушена су на острву ЦеФалоннји доња здања, која су се находила на меканим и трошним слојевима, горња пак здања, која су била подигнута на чврстој стени, остала су поштеђена. — Тачна испитивања белунског земљотреса год. 1873. показала су, да су остала неповређена места: Сан Флоријан, Сера Вале и сва друга села на падини брега, који је одвајао Белун од Алпаготала, док су међу тим места на терцијерним слојевима алнаготалскпм, као: Тигрес, Впда, Грана ит.д., мало претрпела, сва пак места на насипима падинским или на равној песковитој морској обали — Арсије, Пијева, Пуос ит.д. — порушена су. Град Белуге, који је много претрпео, надази се на дидувијалном шљунку. Овде се свуда доказује, да повољним за земљотрес склопом предеда мали узроци могу да изазову велика дејства.

Пошто невидљиви покрети унутраш. земљине могу да произведу тако знатне потресе површнне | њене, то је архптектура земље свакојаке промене претрпела; слојеви се спуштају, ремете, тару п притискују, њихов се равнотежни подожај често мења и тиме ремете равнотежу суседних предела, те тако није ни чудо, што су земљотреси тако чести и што се површина земљина ма где постојано љуљаи дркти. Обе врсте земљотреса, вулканске и невулканске, научно су утврђене; о томе нема више никакве сумње, да многи земљотреси постоје на датим основима. Само још није могућно, због оскуднце података п због несавршених испитивања, да се сваком поједином земљотресу одреди његово право место и да се изнађе особити узрок за сваки поједини сдучај. Ну ипак није искључено, да не постоје још и други до сада непознати узропи земљотреса. До душе изгледа, као да су познати узроци довољнп, да би се сви појави објаснили. Мп нећемо претицати напретку науке и упозоравати на могућност егзистенције других узрока. Ма како пак доцнијп резултати науке испали, било да обадве групе обухваћених узрока земљотреса важе као једна, иди ће се и још други додати: толико ће ипак важити, да земљотреси нису дејство једног јединог узрока, већ да их изазивају разнородни узроци једнородних дејстава, која називамо земљотресима. Превео Ж. Шеварлић.

ПРОСБЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

ГЛАСОЕИ 0 ШКОЛАМА

Образовање у Швајцарској. — (свршетак) За подизање школских зграда кантон издаје детаљна правила; тако, на пример, да прозори морају бити окренути истоку или југо-истоку, да клупе у учионицама морају бити намештене тако, да светлост ученику долази с леве стране и т. д.; наставнике бирају из истог сталежа, као и у Инглеској*); њих бира општински збор на 6 година, али има кантона у којима је за постављање наставника потребно одобрење кантонског министарства просвете. У Цириху учитељ осиовне школе има минималну плату 1200 динара, а проФесор средње школе 1800 динара, од које суме половину даје кантон а половину општина, која је осем тога дужна дати још и стан с огревом и баштом. Кантон повећава ову плату са 100 динара сваке четврте године тако, да учитељ на крају шеснаесте го*) Нижа буржоазија бар за основне и средње шкоде.

дине службе, може имати плату од 1600—2200 динара. После тридесет година службе учитељи у кантону циришком могу имати пенсију, која износи бар половину њихове последње плате. У Швајцарској не постоји систем Ђ рирИ 1еасћег"-*)\ у школи, у којој има више учитеља, сви уживају истаправа; ту нема ддректора и претпостављених. Кантон оставља потпуну слободу општини да бира себи учитеље и учитељице основних школа, које походе девојчице као год и мушкарци. У извесним кантонима најмањој деци прва предавања држе на месном наречју (1е ра1;оЈ8 с1и рауа). Сви учитељи походе четири године кантонске учитељске школе (СоПе^ев); у њих ступају обично у 15-ој години, пошто су претходно с успехом свршиди испите из предмета, који се предају у трећем течају средњих школа. У неким варошима шаљу децу од 4—5 година у »дечје баште« (»јагсНпз <1'епГап1;8 с( ), које су уређене по Фребелову систему. *). У Ингдеској је допуштено да ученик старијег разреда може учити ученика млађег разреда.