Просветни гласник

88*

ГЛ.АСОВИ 0 ШКОЛАМА

683

Ове дечје баште, које издржавају приватна лица, не добивају никакве државне помоћи и није обавезно походити их. Деца од 6 — 14-те године дужна су, 110 закону, походити једну школу: она морају остати у основној школи од 6 —12-те године а после наставити учење или у средњој школи или, походећи једну продужну школу, почети учити свој занат. На оснолу Федералнога закона о Фабрикама од 23. марта ■ 877. год деца испод 15 година не могу радити у млиновима и јавним радионицама. У сеоским срезовима ученицима се даје одмор за време жетве, бербе и сезоне турис^а. Ови одмори не могу бити дужи од 8—10 недеља на годину. Продужне школе установљене су с тога, да би деца, која морају помагати у раду својим родитељима, могла продужити своје образовање. Предавања у тим школама трају 4 године, али учениЦи, који су у њима провели две годипе (дакле до своје 14 године), могу бити ослобођени даљег похођења. У тим школама иредавања се држе два пута недељно, из јутра. и главни им је циљ, да деца не забораве оно што су научила у основним школама. Главнији просветни заводи у вароши Цириху могу се класификовати овако: Обавезни: Основне школе. Продужне школе. Иеобавезни : Средње школе. Гимнасије или више школе. ПроФесионална школа. Политехничка (Федерална). Университет. Учење у средњим школама траје три године за мушку и четири за женску децу. У Цириху те школе нису мешовите. У женским школама све предмете, осем женскога рада, предају учитељи. Дечаци ступају у гимнасију или вишу школу, по свршетку основне школе; у њој остају 6 1 /Ј, година и ту се спремају за университет. Ученици. који после шестогодишњег школовања у гимнасији буду добили сведоџбу („СегИДса!:®), могу без икаквог испита ступити или у политехничку школу или на университет. ПроФесионална школа, у коју се ступа по свршетку средње школе, спрема ученике или за политехничку школу или за трговачке послове. Ево списка школа, по којем се најбоље може судити колико Цирих троши на просвету. Некоје од тих школа подигнуте су о трошку кантона или уживају извесну кантонску помоћ. Жеиска средња школа (гимнасија).

— Школа за учитељице. — Ветеринарска школа. — Школа за уметности (у техничком музеју). — Музичка школа. — Школа за ткање свиле. — Васпитна школа за дечје баште. (Есо1е сГта^гисИоп роиг 1еа јагсНпз сГепГагЉз)! — Школа индустријска и раденичка. — КаиГтапшзсћег Уегет. — Трговачка школа и школа језика. — Политехничка Федерална школа. Године 188*2., за време трговачке и индустријске кризе, која је настала после срећних година од 1860.—1871 г.Ј-скупштина је једногласно препоручила Федералном министарству да испита стање трговине п индустрије у земљи. Ресултат испитивања, које изврши Федерално Министарство трговине и земљорадн.е, показа јасно потребу да се у земљи јаче развије и усаврши систем проФесионалне наставе и да се у различним центрима уреде колекције индустријских модела. Изнесе се још и мисао, да се у планинским крајевима развије нова врста индустрије: израда дечјих играчака, и да се у местима где може добро расти ива (оа^ег) подигну радионице за израду котарица. Писле озбиљнога испитивања, Федерално Министарство одлучи да ће се жељени пиљ најлакше моћи ностићи, ако држава новчано помогне све школе те врсте, које већ постоје, и оснује нове. Скупштина прими тај предлог и одреди 100.000 динара годишње помоћи. Мислило се да та помоћ у будуће неће превазићи суму од 150.000 динара; али већ 1886. године она би повишепа на 205.000 динара, 1888-ме на 270.000, и нема сумње да ће се и у будуће повећавати. У Швајцарској нема никаквога општега плана за уметничко и прОфесионално образовање. И ако је известан број предмета одређен за предавање у тим школама, Федералне - се власти ни у колико не мешају нити издају каквих прописа у погледу наставе у тим школама. Једини Федерални просветни завод , то је , као што је већ једном речено, Политехничка школа у Цирћху, и она се једина и налази се под непосредном контролом федералних власти. Та је школа основана 1854-те године. У то су време инжењерски послови и мануфактурна индустрија добили ветшки значај услед грађења железничких мрежа и подизања Фабрика у целој Европи. Употребом паре јави се свуд потреба у образованим и вештим радницима. Тада су на све стране подизали стручне школе, у ко.јима би радник могао добити потребно теоријско и практично образовање, да би на тај начин могао конкурисати инглеским радницима.