Просветни гласник

684

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

Политехничка школа има седам оделења ( сИу1810118), у којима трајање учења варира између 2 иЗ% године. То су: — Одељење за архитектуру, -— » » цивилне инжињере, — „ » механику, — » » хемијску технологију, (разумевајући ту и Фармацију), — » » агрикултуру, —• » » проФесоре (Есо1е погта1е), — „ » ФилосоФСке и политичке науке. Колико је напредна и како је уређена политехничка школа, најбоље се може судити кад се зна, да у њој раде 45 проФесора и 13 помоћника, и да они држе годишње око 200 предавања, које цоходи преко 800 слушалаца. Трошкови за упис и школарину износе 200 — 250 дин. годишње. Од најважнијих проФесионалних школа у Швајцарској можемо поменути техничку школу !Тесћшкит) у Винтертуру , школу за уметности и школу за ткање свиле у Цириху, и школу за уметности у Женеви. Женева је веома важно место због својих сајџијских школа (есо1ез сГ ћогЈо^епе), које се сматрају као најбоље у целој Швајцарској и од којих је прву основала Конфедерација још 1824-те године. Од тада су сличпе школе подизане у невшателском кантону у Сћаих-с1е-Ропс18-у и у Бос1е-у, које се сад сматрају као најзнатнији центри сахатне индустрије на Јури ; за тим у Нешателу (Кеисћа1:е1) и ЕЧеипег-у, и најпосле у В1еппе-у и 81-1т1ег-у у бернском кантону. — У том се кантону (бернском) находе још и две најбоље школе за дрворез, једпа у Меупп^еп-у, а друга у Вгјепг-у. Осем тога, у Швајцарској велику важност дају и земљоделским школама. Ми смо већ напоменули одељење за земљорадњу и агриколну хемију у циришкој политехници, које походе они, који су ради да се у тим предмегима што боље усаврше. Не само теоријско, него и практично образовање дају још и у Фермерским (практичним привредним) школама (Гегтез-есоЈев) у ЗМскћоГ-у (циришки кантон), у Ки№-у (бернски кантон), у којем постојп и једна млекарска школа. Завреме зиме има теоријских курсева у Каизаппе-у, у 8игзее-у (луцернскн кантон) и у Вги^-у (кантон Аргау, Аг§ч)у1е). Још се у Ваизаппе-у находи једна практична винодељска школа, у Женеви једна градинарска школа (есо1е с1е Јагсћпас1е) и две млекарске школе у Вогп1;ћа1-у (кантон сент-галски) и Тгеууаих-у (кантон Фрибуршки). Од времена на време читају се, у разним крајевима, предавања о впноградарству, вртарству, подизању и гајењу стоке и т. д., и т. д. На тај се начин покушава да

се известан дух предузимљивости развије и међу становницима најдивљачнијих предела. 1 ) Швајцарски университети, којима су за модел били узети университети немачки, четири су на броју: Базел, Берн, Цирих 2 ), где се предавања држе на немачком језику, и Женева, коју походе нарочито ђаци из кантона, у којима се говори Француски (Зшвае 1гапда18е). Ови университети имају по четири Факултета: теолошки, медицински, философски и правни, Осем тога постоји у Нешателу једна Академија (Велика Школа), која нема потпуни број Факултета. Сва усиљавања да се оснује један велики Федерални университет, остала су данас без ресултата, јер се университети још нису могли сложити у избору вароши, у којој би такав университет требало подићи. Швајцарске университете походи 2.20О ђака, од којих су њих 500 странци, по Факултетима. овако подељени : 212 на медицинском, 197 на философском , 43 на теолошком и 40 на правном. Од Швајцараца и странаца укупно, слушају њих 749 медицину, 515 филосоЈ ) ПроФесионадна и индустријска настава постоји у Швајцарској, бар службено, од пре кратког времена тако, да се извештајима још пе може констатовати ступањ њезина развића и напретка, који је — у сваком случају — врдо висок. Цео свет у Швајцарској добива све јаче и јате уверење о потреби проФесионадног образовања. То је и по мишљењу вдаде и по мишљењу појединаца најбољи лев за унапређење земаљске индустрије. Савез између практиве и теорије, између ручног и умног рада,између шкоде и радионице, свакако је најбоља комбинацнја, да се за сваковрсну индустрију спреме вешти раденици, надзорници радника (Соп1гешаИгез) стручно образовани, који ће бити у стању да разумеју потребе индустрије и да помогну њезином напретку. По примеру остадих земаља Швајцарска се упиње да својии радницима пружи што је могућно боље проФесионадно васпитање; на тај начин рад постаје пдоднији и продуктивна снага земље расте, јер се с правом може тврдити даћесвака индустрија наћи најсрећније и најопасније конкуренте у земљама, у којима техничко образовање стоји на вајвишем ступњу савршенства и у којима су најуспешније организоване проФесионаше шкоде. До тога истога закључка дошао је и интернационадни конгрес за техничку наставу, који је држан у Бордо-у, месеца септембра 1887. год.; а то је оно, што објашњава једнодушност, којом јетражени кредит за професиоиадну и индустријску наставу изгласан у швајцарској скупштини; кредит, који ће извесно за кратко време порасти и на мидион годишње, ако само Финансије швајцарске — као што се можемо надати— буду и у будуће напредовале. 2 ) Пре кратког времена основан је католички университет у Фрибургу. Оддуку о том донела је кантоналпа скупштина још 1886. год., одреднвши 2,500.000 дин. на тај циљ. Уникерсптет је ненотнун и нема довољан број Факултета. Што те најгоре, изгледа, да се ту медицина и нриродне науке неће моћи ни предавати, а то с тога, што варош нема ни опсерваторије, ни ботаничке баште, ни библиотеке, ни научних збирака, ни хемијске лабораторије, ни физичких справа. Теолошки Факултет организовао је швајцарскн Епископат и, као што је приметио 1е МопИеиг Ле Воте. овом ће университету бити пнљ да » иојачава и оживљава веру отаца * ( (( ?ог4Шет е1 тшШег ]а с!ез регез«). Университет ће бити више интернационадан него швајцарски, а нроФесори су Немци, Французи и Швајцарци. Осем тога, претворида је и скупштина водскога кантона 10. маја 1890. год. своју Академију (Велику Школу) у Лозани у университет. — Университета има данас, дакле, шест.