Просветни гласник

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Фију, 301 права и 219 теологију. Нередовних слушалаца (1ез аисШеигз) има у Швајцарској око 400, од којих су 183 на женевском университету. На циришком университету има 60 ученица, од којих 40 слушају медицину.*) О савршенству швајцарског наставног система треба судити по резултатима. Швајцарци не претерују кад кажу, да свако њихово дете зна читати и писати. Има неколико година, како је један члан женевског одељења швајцарског статистичког друштва, желећи да се увери о доброти школскога система, тражио једно лице које не зна ни читати ни гшсати; најпосле га нађе, али на велико изненађење показа се да то није Швајцарац, него Савојац!... Ми с.мо већ говорили о огромним сумама новаца које сваки кантои троши на подизање школских зграда и унапређење наставе. Приликом разних избора кандидати често обећавају бирачима да ће се старати, да се смање трошкови за установе, над којима би оне имали право контроле; али нико и не покушава да за себе придобије гласаче обећањем, да ће смањити буџет за наррдно образоваље. Сиромаси сматрају као једну од најмилијих привилегија оно право, које им је устав загарантовао: да се деца њихова могу образовати у школама о државном трошку ; а богати у том виде једно од најбољих средстава, да се очува мир и напредак конФедерације, у којој се влада налази у рукама масе. Овом последњем мишљењу дивно је дао израза један богати бернски племић, Јзекавши: В У нашем је интересу, да васпитамо своје госиодаре. а („С'е81; Љпз по1;ге т1ег61; дие поиа твГгшзопв поз таЉев"). Г. Ј.

РАЗНИ ЗАПИСИ Нов извор за гутаперчу. — Већ се од неколико година озбиљно расправља питање, да ли ће се гутаперча, овај драгоцени материјал, који се у индустрији у све већој размери употребљава *). Наведени податци узети су из статистике за 1889. годину. Најновија статистика показује међутим Сасвим друге цифре. Из ње се види, да укунни број ђака није јако нарастао, али да се број странаца удвостручио; тако н. нр. на женевском университегу било је за време зимскога семестра 1894|5 године ђака 815 (редовних 653, нередовних 163). Од тога броја на странце долази — 495, на Швајцарце 153, и на Женевце — 167. — Женских је било 129, и то 78 на медицинском Факултету, једна па правном, 59 на фидософском (овај Факултет има два одсека а) за литературу и б) за друштвене науке; женске походе већином овај други) и 41 на Факултету за природне и математичке науке. Највећи је број Рускиња и Пољкиња. Г. Ј.

685

за разноврсне предмете, моћи и даље производити у потребној количини у својој постојбини. Досадашњим начином добивања млечнога сока за гутаперчу (зарезивањем у кору), дрвета су обично упропашћивана у грдној количини , а подмладак биваше све ређи и ређи. Дрвету треба да је 25 до 30 година па да је способно за давање сока за гутаперчу. На Сундским острвима нема ни помена о каквом разумном гајењу шума, те тако гутаперчина дрвета све више нестаје у тамошњим прашумама. У оваквим приликама мора се сматрати за срећну мисао, на коју је дошао један Француз, Р. Ноигап1, који тргује гутаперчом Уверен да и лишКе на гутаперчину дрвећу има у себи млечнога сока у обилатој количини, који се зарезивањем не може добити, он је покушао да то лишће обере, осуши и тако у Европу извезе, где се гутаперча хемијским путем (екстракцијом растворним средствима) може вадити из лишћа. Први у том правцу чињени огледи дали су врло повољне резултате. У Паризу је тим начином добивена обилата количина гутаперче, која је била још и чистија од оне што ју урођеници готове својим примитивним укувавањем сока. Г. Ноигап1; је на основу тако стеченога искуства подигао сушнице за лишће од гутаперчина дрвета, које врло добро раде. Искуством је утврђено, да две бербе лишћа с једнога дрвета дају толико исто сока, колико би се зарезивањем коре добило од иотога дрвета. При том пак дрво не угине, већ врло брзо накнади обрано лишће новим, тако да се може подићи расадник и од њега непрекидно вући корист. Шелети је, да се ова нова метода у производњи гутаперче свуда усвоји те тако учини крај досадашњем отимачком гајењу гутаперчина дрвета. (Ргот.) С. П. Железнице на нашој зенљи. — У свесци 3-ој часописа »АгсШу Гиг Е18епћаћшуе8еп а (1895) штампан је занимљив преглед о развићу железница у времену од год. 1889. до 1893. Крајем 1893. год., железничка мрежа наше земље постигла је укупну дужину од 671.170 км., која је 1 6 3 |а пута већа од обима наше земље на еква тору, а за близу 300.000 км. надмаша средње растојање између Месеца и Земље. Више од половине укупне дужине железничких пруга долази на Америку, т. ј. 360.415 км. Према том је Европа, са 238.550 км. железница, заостала иза Америке за 122.000 км. У Азији стоји дужина железница — 38.788 км. — у врло неповољном односу према целокупној површини тога дела света. То исто вреди и за Африку, којаима тек 12.384 км. железница. У Аустралији (21.030 км.ј