Просветни гласник

686

је тај однос доста повољан. На сваких 100 км. Ј површине долази железница: у Аустралији 0,3, у Еврони 2,4. Од појединих држава показала је, од год. 1889. до 1893., највећи прираштај у железницама Русија: 3292 км.; за њом иду: Немачка са 3049, Француска са 2987, Аустро-Угарска са 2573, Шпанија са 1661, Италија са 1-424 км. Што се тиче густине железничке мреже, Белгија заузима прво место, јер на сваких 100 км. 2 има 18,5, км. железнице ; за њом долазе: Саксонска (17,5). Елзас-Лотринген (11.2), Баден (11,1) и Велика Британија са Ирландом (10,5 км.). Кад се узме у обзир однос између броја становника и дужине железница, онда излази, да насеобина Западна Аустралија заузима прво место, јер тамо на сваких 10.000 душа долази по 178,8 км. железнице. Међу европским државама је у Шведској тај однос најповољнији: 18,2 км. железнице на сваких 10.000 становника, па онда иду: Швајцарска (11,6), Баварска и Француска (по 10,3) и Елзас-Лотринген (10 км.). За сваки километар железнице утрошено је просечно: у Европи око 430.000 дин., у осталим деловима света 220.000 динара. Према томе је, до краја 1893. год., на градњу свих железница утрошено свега: 195 милијарада динара. (Ргот.) С. П. Највећи црни дијаманат. — Рудар 8егд1з Вогд&б &е Са^аИго нашао је у Бразилији (у покрајини бахијској) највећи црни дијаманат, који припада врсти непровидних дијаманата, названих »сагћоп <( или в сагђопас1о к . Велики је а и изгледа као замашна песница, а тежина му је 630 грама или

3013 карата (карат је = око 0,205 грама). Нај већи до сада нађени такви дијаманти имали су тежину од само 600 до 800 карата. Само један једини комад (али врло неједнаке масе) имаоје1700 карата. Поменути нови дијаманат, који је од М018зап-а приказан париској Академији на њеном састанку од 11. септ. о. г., лепе је црне боје, а површина му је нешто глатка, нешто храиава (као шагрин). Храпави делови изгледају под лупом или слабим микроскопом готово као очврсла материја, која је, док је била мека као тесто, испуштала гас из својих ситних шупљика, сасвим као што се то десило и код микроскопских црних дијаманата, које је Мо18зап добио при хлађењу угљеника растопљенога ј сребру или гвожђу и усутога у хладну воду. Да је ова маса порозна (шупљикава), доказано је тиме, што је црни дијаманат, одмах пошто је ископан, тежио 3167 карата, па је после два месеца изгубио 19 грама од ссоје тежине. Како се вредност доброга »карбонада« рачуна у 65 дин. по карату, то би нађени црни дијаманат (сада својина некога г. С*. Каћп-а) вредио 200.000 динара, а толику суму неће му нико платити те да се овај ретки примерак унесе можда у какав музеј. С тога ће се он по свој прилици употребити у техници: разбиће се у ситне комаде и послужити за снабдевање справа за бушење стена. За париски Минералошки Музеј узет је веран отисак од тога знаменитог камена. Овакви »карбонади«, али у мањим количинама, налазе се и у области Мтаз О-егаез (у Бразилији), а кажу да их има и на острву Борнеу. (Ргот.) С. П.

Напомена : » Преглед садржаја Просветнога Гласника I —XV год , к , који смо у почетку ове године обећали претплатницима, није могао бити пуштен уз ову свеску с тога, што је у овој години било многих других прилога. Али како је Преглед већ готов, то ће га претплатници добити у прилогу свезака за јануар и фебруар , које ће изаћи уједно крајем месеца Фебруара 1896. године. Уредннштво.

Одговорни уредник: Стеван ЛредиИ.