Просветни гласник

Држећи се пдана, који је утврђен у Прегледу од прошле године, прикази су и сада сређени по сродности у ове четири групе: у првој су реФерати о картама и каршрафској литератури, у другој извештаји о делима из аитроаогеогра,фије и историјске географиЏ, у трећој су приказани иутоииси, који се тичу земаља Валканскога Полуострва, а у четвртој се разматрају дела и расправе из физичке географије, за тим ФитогеограФске радње и неке расправе геолошке и метеоролошке садржине, које имају и геограФског интереса. Научна област, коју прикази обухватају, у толико је пространија од прошлогодишње, што смо још мање остали једино на земљишту чисто географских радова, век су прибрани и они, којима се расветљују геограФска питања, па били више лингвистичке, историјске или природњачке садржине. У Лрегледу су приказвни осим радова из 1894. године и они из 1892. и 1893., који су у прошлогодишњем превиђени. Тиме су готово потпуно исцрпени или забележени географски радови, који су публиковани у последњим трима годинама, и од сада ће Преглед, излазећи после двеју година, обухватати само радове за то време публиковане. И у тим новим приказима обухватиће се, поред литературе о областима Балканскога Полуострва, и географски радови о српско - хрватским земљама под Аустро-угарском. Код научних радова биће задатак реФерата: изнети садржину дела што иотиуније и што концизније ; у овакве реФерате ваља уносити критике само онолико колико је неопходно потребно, и то неколиким јасним речима, по којима ће зналцу ствари бити схватљиво око чега се ради. Код компилација и непоузданих радова, који ради потпуности улазе у преглед, мора се чинити изузетак: о онима од њих, где нема новога и доброга, не треба у првашњем смислу реФерисати, већ је главни задатак карактерисати их, ту ће критика превлађивати. Једини правац, у којем ће се моћи одступити од поменутог начина реФерисања, јесте овај: у реФерате се може уносити историјски преглед литературе о извесном геограФском питању или некој области или преглед карата, ако је о картама реч. При том ваља тежити да побрајање дела буде што потпуније^/ а