Просветни гласник

потлуну слику средњевечне Кржжевачке жунаније. Навађа од места до места где је које било, како се сада зове и куд је које административно спадало — и добија резултат, да је највећи део данашње Беловарске жуп. у средњем веку потпадао под Крижевачку жупанију, а да су овој припадали и неки делови Загребачке и Вараждинске жупаније, даље цела западна половина данашње Пожешке жупаније (све до линије повучене од Нове Градишке и Церника па према с. до Илове) и осим овога онај део данашње Вировитичке жупаније, „који ограничавају линије од Вочина до Соија и од Ораховице до околине Валпова", опколивши са три стране скучену Вировитичку жупанију, а граничећи се с истока с Барањском жупанијом, која се преко Драве од Осека западно до Ораховице (Каћо1сга) по простору Брезнице (Вучице) и Доње-Карашице простирала. ИдентиФикује и имена неких река (Мечен(и)це или Меченица је данашња Чапловица, Пекер је Бијела а и данашња Пакра ниже утока ове исте) и изнаша затим црквену управу, иоделу исте и све општине између којих се само врло мало налази, којима име не може да растумачи. Што ово стање није дуго овако остало, то он тумачи геогра®ским околностима и променом поседника. За Међумурје и околину Доње-Дендве каже, да се ти простори у политичном погледу већ од најстаријих времена радије Саладекој жупанији прикључивали јер су им поседници из исте или бар из Мађарске били, али у ХУ-ом се столећу — опет за својим поседницима — јужним жупанијама прикључили. За жупанијску управу читамо, да се иста по угарском обрасцу водила, само што су јој два велика жупана била на челу: подбани, два намесника славонског бана, који је редовно у Крижевцима пребивао. — Набраја нам затим оне многе предијалисте (грацке племиће), који су толико поседа имали, да су само подбанови у истини много мањим простором управљали, но што нам границе жупанијске показују. Врло је занимљиво, што из имена места чита. Од (њему) познатих 1600 имена мађарских је само 350 (оне нам друге ни не набраја), а и од ових је само неких 160, којима је само мађарски облик познат. Сад ако одбијемо од овог пола, којима је основа опет словенска, и још нека 23, којима је основа из римског календара узета, још и уз све ово ако промислимо, да су и у оно мало имена суФикси на чисто мађарским крајевима необични (а основа имена особа или природних ствари) — то ћемо му лако веровати, да су све те речи у словенском духу изведене, да су то пре-

води (онда) постојећих словенских имена, која су само пуком случајношћу изгубљена. Ако још знамо, да су велики поседи скоро сви у мађарским рукама били и да она мађарска имена означују тек мања местанца у истима, то нам јасно излази пред очи, да је у оно време прост свет словенски био и да су Мађари скоро искључиво само власници били. А што се и оно неколико мањих илемића (Јован „УШг" Ђелетић од Зреднице, .Јован „Рап110111И8" од Чезмице) као носиоци мађарске мисли дигли у висину и што и у дипломама радије употребљују мађарски облик имена, то је управ мађарски утицај, који није тако јак био, да сав народ претопи у се као у Ужој-Угарској, где се много и мађарског пука настанило. — — Али овај је унлив, па и само власништво услед турске навале и услед усељавања са Балканског Полуострва потпуно престао — и дошла на место њега мисао Хрваства, која је наскоро у такој мери отела маха, да је праве хрвацке делове, затим не само средњевечне славонске жупаније, „него још и даље према и. и старе мађарске жупаније: Пожешку, Барањску (т. ј. онај прекодравски део), Валковску (—Вуковарску) и Сремску — где је већ више и Мађара настањено било — да их је под своју власт узела и створила, истина под угарском круном, али опет нову (Хрвацко - Славонску) државу." Муњатовић. 21. "Ш88ешсћаШ1сће МШћеШш &еп аш Вобшеп ипс1 с1ег Негае^оуша, ћегаиздеде1еп соп ћотгзсћ-ћеггедогптзскеп 1мпс1е8тизеит т Вагајего, гесНр!. уоп 1)г Мот Ноегпез. Егв1ег Вапс!, У^еп 1893. Из ове су публикације приказана два рада у прошлогодишњем Прегледу. Од геограФСког интереса су још и ове белешке и расправице '): ТгШтпб А1ехапс1ег: ЈУге с1аз Ђогј 8ато1)ог епГвап&еп гвг . Село Самобор је на једном брежуљку источно од Гацког поља, јужно од Автовца, у округу Гацком и броји око 300 православних становника. 0 његову се постанку прича : Старцу Глигорију из Дробњака (Црна Гора) за неко јунаштво поклони Елемин-паша толико земље, колико он за 2 сахата на коњу обигра. Овај изабере место данашњег Самобора. Онда то све беше пусто поље, а над њим на брежуљку беше само (један) бор. Кад се-ста-