Просветни гласник

N иешчар. Али у Новом Алмадену, у КалиФорнији, авалит је, као н у Србији, „карактсристичан фосил" за живу.

1) Изгледа да је извод из пеке веће расираве, која је изашла у В1(;2ип§бкег, с1. паћишу. Уегегаз Васћзеп и Тћипп^еп за 1894. годину. 52. 1)-г Рг. 8с1ш/'аггк: ТЈећег с!ле §ео1о§18сћеп УегћаШиаве с!ег Кааап.-Еп§е ап Лег ип1;егеп Бопаи. БегЈсћЈ. иеђег сИе §-ео1о<>'. 8ресла1-АпГма1]те v. Јаћгс 1891. [ЈаћгевћепсМ (I. к. ип§ - аг. §-ео1о§. Апз1аћ Шг 1892. Вис1аревћ 1893.]. Аутор је, као мађарски дрлг,авни геолог, имао задатак, да геолошки проучи ону, са своје романтичности далеко нознату, сутеску иа Доњем Дунаву, која се зове Еазан, на је констатовао и ове за геограшију интересне нрилике. Корито Дунава у Казану иде нравцем једне синклинале јурскога кречњака. Дунавска је долина овде дакле уздужна, док је изнад и иснод Казана нопречна. Пре него је Казан отворен, била је језерска корутина измеђ гребена казанских кречњака и гребена кристаластих шкриљаца у његовој нозаднини, на се у њој, преко лијасних шкриљаца, сталожили слојеви Неогена. Казан се почео отварати при крају Плиоцена а довршио се за време Кватернера; тада се срозао, здробио и растурио кречни зид код Дубове те отекла вода из онога језерца и поетала позната нроширица између два Казана. Ј. М. Жујовић. 53. Уогзт-Веу. ШоПее виг 1е§ "сгауаих д' атеПогаИоп (1е 1' етћоисћиге (1и Бапиће е! (1и ћгаз с1е 8ои1та, 1857—1891. Аппа1е8 с1ез Роп1б е! Сћаи8без, јапт.-Гетг. 1893. 54. !)->■ Сг. В. ВесЈс V. МаппадеМи: ХЈеђег Ље VегћгеИипЕ!, с1ег 8сћ\таггГоћге . (Рјпив 1п§та Агп.) 1п (1еп погс 1 лу е 8 +11 сћеи ВаПсапћикЈеи. УегћапсИ. гооћ-ђо! СгезеИзсћаИ III. шк! IV. (ЈиагШ р. 40—41. 8Љ1). 1894. Црни бор образује густе шуме по вишим брдима Србије и других земаља, те је као шумско дрво од особите вредности, а има великог значаја ц за ФитогеограФију и иеторију биљака. Са тог двојаког интереса то су дрво у доњој Аустрији сгудирали Кегпег, 8ескеп(1огГ и Веск.

Бек је своја нроматража о црном бору проширио и на северо-западни део Балканског Полуострва, домовину тога дрвета, и у овој раснрави бави се тим пггањем. Раснрострањење црног бора на Балкалском Полуострву да се расгавити у два иростора. Један је Јадранско нриморје, особито Далмација, где је у заједници са медитеранским елементима. Други је где се црни бор удружио са средњо-европским биљем. А ово је и главна област распростирања. Између Конаоника и Дрине, особито у нланинама између Лима и Западне Мораве, у четинарским шумама преоблађује црни бор, а ту усиева особито на палеозоичким шкриљцима. Даље према Вападу и северо-западу успева црни бор на кречњаку. У кланцима Дрине и Таре распростире се до у Црну Гору и надомак Вворнику, уз Миљацку до Сарајева, уз Сутјеску до седла Чемерно, дуж Неретве од Главатичева до клисуре Јабланице. На осамљеним местима налази се црни бор на Суљаги код Купреша, на Власићу и у долини спрече код Туриа и Подселова, овде расте на серпентину. Појединце се налази у Црној Гори на Оријену и у области Губра а између Кормала и Змијнице. У приморској зони шири се до на Велебит. Врло је интересно друговање црнога бора са средоземним елементима у другом делу његове области распростирања, као и на брдском полуострву 8а1)1опсе11о, по обронцима Биокова код Брела и Баста, код Книна и код 2еп§-и-а и 81 Сгеог^еп-а у Хрватској. На полуострву 8аћктсеИо а на брду Випера успева Ртиз т§та Агп (= Р. (ШтаНса Ллв.) од 700—900 м. а као ситно шибље раете у његовој шуми: Јбшрегиз Оххсес1ги8 ћ. и Епса шесШеггапеа Б. са много СуШиз аг§еп!е8 ћ. и Сгеш81а /аћпаИса Вагх. На целом планинском ланцу од Палиновјака (787 м.) до у Жупу, а у висини од 300—600 м., расте црнп бор, у области раскошно развитог зимзеленог шибља које се удружило са Соћпиз-ом. Шуме црног бора у доњој Аустрији у многоме су сличне овима на Балканском Полуострву. Тамо расте Епса шесШеггапеа Е. овде је заступа Епса сагпеа ћ. Јшпрегиб охусесћиа ћ. амо наслеђу.је Јишр. сошпигп Е. Ситно џбуње РћШугеа 1а1Ј1'о1Га, Б. овде се може упоредити са Уассјшиш УШб Маеа Е. Ово распростирање црнога бора указује на његову велику акомодациону снособност у разним климатским иогодбама, а његово обилно успевање но каменитим далматинским нусгињама унућује и