Просветни гласник

осигурава нас да тим дрветом иошумљавамо оне дрвећем сиромашне земље. За пошумљавање крша ово дрво има нуно вредности и особитог значаја 1 ). Жнв. Јуришић.

1) Од Флористичких радова, која су публиковани у времену о којем се у овом Прегледу реФерише, да поменемо и ове г Шив. Јуришић: Нова биљка за Флору Србије. (( Наставник у лист проФесорокога друштва, год. 1892. стр. 258. Под тим именом описат је ^еопСоросИит а!ртит Сазз. који расте на Мучњу у висинч 1 1 Љ0 м. Узгред наведено је раепростирање ове биљке по свој области Балканскога Полуострва. Ова биљка расте на Алпима, Пиринејима и Карпатима, а на висини 2000 мет. од прилике. Али у повије добз нађена је и на мањим виопнама, на мањим бар на Балканском Полуострву. У Далмацији расте на Оријену; у Херцеговшш на Пласи (1900 м.). и Мухариици, Прислап Планини и Чврсници; у Босни на Клековачи (1964 м.) и Осјеченици (1700 м.) : у Србији на Мучњу (4450 м). Љ{у6омир) М. Д(авидовић) : (( Болесна буква — злата )} сличица с Власиие. (( Наставник у лист проФесорскога друштва, год. 1892. стр. 359—362. После малог, поетски описаног путовања на Власину, писац нам по Панчићу набраја власинске реткости и наводи новину тога пространог нашег тресетишта. Новина о којој се ту говори јесге буква злата, која има жуто у место зеленог лишћа. Писац се труди да нам растумачи за што је та буква баш таква, али у томе није и потпуио успео. Он вели : (( Олаба храна биће узрок болеети златине, а непосредиа је последица болести жутило златога лишћа^ стр. 362. Никакво свестраније и темељитије проучавање није предузео те да на основу тога изводи закључак. Ђ. И. НичиН : Један приложак за Флору краљевине Србије. — У Београду штампано у краљ. српкој државној штампарији 1892. г. В-г Е<Х. Рогтапск : Ве11га§ 2иг Р1ога уоп 8егк1еп ип(1 Масес!оп1еп (бопсЈегаМгиск аиз с!еш XXX. Вс1. с!ег Уегћапс11ип§еп с1ез пакигГогзсћепсЗеп Уегетез т Вгипп). Вгипп. Бгиск уоп \У. Вигкаг! Уег1а§ с!ез УегГаззез. 1892. 8° р. 3 49. О-г Ес1. Еогтапек : Ве11;га§; гиг Р1ога уоп 8ег1з1еп ипр Ви1^апеп. (8оп(1егаћс1гиск аиз с1ет XXXI. Вс1е с!ег Уегћапс11ип^еп с1ез па!;игГогзсћепс1еп Уеге1пез т Вгипп). Вгипп. Бгиск уои \У. Вигкаг!;. Уег1а§ с1ез УегГаззегз. 1892. с. 3—29 у 8°. 1 /»јо ЛЛатоЂГо,: ^еие Века&е гиг Пога уоп 8ис1оз1; - 8егШеп. (Оез1;егг. ћок. 2е11зсћпГ{;. Јаћг§. 1893. N1' 5). Као нове биљке за Флору Србије навео је писац 28 Фела. У том броју биљних врста има и једна специја нова за науку а та је СеШгаигеа УеГепоузкуг Ас1ат. коју је брао на Миџору. Све биљке, које је писац ту објавио скупио је по Старој Планини а особито по изданцима ове. Милан ОбрадовиЛ — Личанин : Нешто о нашим шумама. Тежак 1893. (бр. 25 и 27). Без мало све што нам казује ова расправица то нам је из раније познато. Овде се нарочито говори о распростирању дрвећа у шумама. Од дрвећа у Србији је најраспрострањенија буква. Она управо чини основу шума по којој су шуме другога дрвећа разбацане. Тамо, где се четинари затиру, њих заступа буква, самоиикло. Буква се дакле све више распростире. За буквом по расматрању долази раст (дуб). (( Повећа борова шума одржала се само по Златибору, Тари и око Студенице. Омањи јелаци и омари находе се још на Високу под Старом Планином, и у Бел>апици (Јеловику), између округа Моравског и Црноречког, за тим на Ртњу и Сувој Плаиини ; али то су веома незнатни остаци некадашњих пространих јелових и смрчевих шума. Мечије лоске (Согу1из Со1игпа) има по шумама цожаревачког, моравског, топличког и крајинског округа. Рујевине има доста у рудничком, ужичком и тимочком округу".

Не само што наговешћује иего и гласом удара на то да нам закои о шумама не ваља. Лгпв. Ј. Јуришић : Сгаћае^из Погепкта 7шсс. (( Настав1шк ,) 1894. г. р. 417. Ново дрво за Флору Србије, расте на Горици више Ншпа. До сада је било познато да ова биљка расте само у Етрурији. 55. Ј)-г КиННазш-ј. БГе ЕапЛвсћаПеп уоп Жоп1;епе§го нп1; Кагје. Ректтаппв МЈМћеЛии§'еп аиз Ји^из РегЉез' §-ео§тар1п8сћег Аи^ЈаИ; 40 Вапс! с. 1894. Вемљишна је слика зависна од геолошких особина, од биљне одеће, климе и наводњавања, а и човек је може више или мање шменити. У колико су ови узроци разноличнији и у колико је ужи простор, на који ваједно утичу, у толико се оштрије истичу супротности и дају слику површине, пуну промена. Мала Црна Гора је земља таких контраста. Геолопши се она дели: на заиадну (тријас и кретацејски кречњак) или карст, на сеп.источну (верфенски и палеозојски шкриљци) и на јужну (алувијална равница). Нгтје чудо, што биље, које је, по свом опетанку и развијању, везано за земљиште, влажност и топлоту, такође показује велике разноликости и што се према томе разликују многе области. Француз Угапа с1е ботпиегез. издавалац првога, ма да Фантастичнога дела о Дрној Гори, разликује шуме најнижих, виших и највиших нагиба (или боље : шуме зимзелене, оне, које лишЛе мењају и четинари). ПанчиИ износи као главне групе зону четинара, алиијског ирорашКа и лиснате шуме. Б. Шварц предлаже поделу на високу алпску област са пространим суватима, иодалаиски регион (1200—1800 м.) са четинарима, област дрвета, што мењају лишКе (400 — 1200м.) и зону зимзелене (увек зелене) шуме. С овом се ноделом слаже у многоме талијански ботаничар Д. ВаМасм, само он издваја засебну зону вртача '). Ове се поделе обзиру поглавито на ботанички елеменат и још ће се више специализовати, ако не постати и више вештачке, пошто се биљке никако не везују за оне висине, које им се приписују. Тако зимзелени храстови, који обично допиру само до 400 м. надморске висине, расте у Кучима чак и на впсини од 1150 м. итд. Али како нам је циљ на првом месту земљиште, нећемо се на поделу по областима прорашћа, него ћемо узети поделу по геолошким, климатским и хидрогра®ским особинама, која је напред поменута. I. Еарст. Варао би се човек, кад би мислио, да је црногорско земљиште у онште .једнолико и