Просветни гласник

да нема ни лепих ни дивљих еценерија. Шварцово тврђеље, да Црна Гора већином нема величанетвених и страховитих планинских облика може вредети у главном за црногорски карст; али да је он отишао до кањона Таре, Сушице, Пиве, Комарнице, Мораче и Цијевне и да није Дурмитор и Еом видео само из далека, био би другачег мишљења. Од средњеевропског земљишта се карст разликује својим оштрим облицима, који нису ни мало превучени елојем земље. Што даје нешто разноликости карсту, то су дна вртача, која су прекриљена џбуњем, травом, пољима, снегом и урвинама и стране долина, голе или под травом и џбуњем; за тим вртаче, некад стрме са уским преградама а некад плитке, одвојене широким праговима, па на висоравнима, које су иначе слабо проривене, налазе се поједини отвори као мали кратери (у Братоножићима ' и Горњем Еокоту); пајзад се више вртача сједињавају уједну удољину. Ове издужене, обично на крају слепе долине постају или тиме, што нестане нреграде између оних вртача или тиме, што у једној, првобитно правилној долини, кроз коју је текао поток, вода пресуши и на површини се изврше процеси карста, у реци се створи попречна нреграда и примора је, да сиђе у дубину. ЦвијиЛево тврђење, да поетоји однос између линеарних вртача и пећина или подземног тока речног показује се на р. Оушици под Дурмитором. Два језера у Шкрк-долу немају видне отоке на површини. Шкрк-до је у основи ред вртача и сви знаци говоре, да су језера отицала површином, док их нагло стварање карста не уиути подземним иутевима. На многим се местима скривени поток чује по неразговетном жуборењу, а он искаче тамо, где Шкрк-до прелази у Сушицу. Али у сред тока пред једном нопречном преградом губи се на издухе у дубину. Трава, којом се у пролеће заодену крајеви карста, зелени се само за две три недеље, па се сасуши. Шуму представља оретко џбуње. Часовима се може но карсту ићи, а да се не наиђе ни на кућу ни на колебу па чак ни на човека. Шуме букове и јелове има само у склонитијим и непроходним местима. Ту има у густишу и мноштво звериња. Али опет густо лишће смета скупљању воде, те се морају овде помагати Фирнама и цистернама. Само тамо, где има довољно воде и где непробојни слој није у великој дубини (Дурмитор, Ловћен и Јаворје план.) има извора и потока. В. Урбас узима, да је карст и раније био непошумљен. Али то не стоји. Јер како би се иначе објаснило то, да непошумљена Сињавина има и неГЕОГР. ЛИТЕР. О БАЛК. ПОЛУОСТРВУ

што ваљане шуме и да су на Ловћену и Војнику кречњачки слојеви без икаке вегетације непосредно поред нрастарих шума од букве и јеле. Па о томе говори и само име „Црна Гора", које значи или црну, страшну планину или тамну шуму. Могућно, да је Голија још у време настањења црногорског била без шуме, отуд јој име; док име Хан Гвозд потсећа на прашуму, од које остаде нешто стогодишњих букава. Становници причају, да је ту још пре 200 година била густа, виеока шума, а по гробљима и натниеима Ровински закључује, да су те данашње иуете висоравни некад имале топлију климу. И западни црногорски карст је био покривен високом шумом (о чему говоре величанствени остаци на Ловћену), али је на граници сатрше Турци а унутра сами становници. Нарочито еу шуми и њеном подизању непријатељ козе, којих је још врло много у Црној Гори. Јер ноглавито тамо, где је оскудица у трави, хране се младим изданцима и грањем. Па и коњи еу се навикли на ову храну. С тога је у Црној Гори потребно донети строг закон о шумарству. У карсту живе само пастири (чобани). Они у пролеће терају стада на пашњаке, које због оскудне траве морају и по два пут мењати. А земљорадња је ограничена само на долине, у којима уснева кукуруз и кромпир и има ливада. По странама долина еу куће, више на лик стајама но људским становима. Ове зелене долине једине су пријатне тачке у карсту. Н. — Путник одахне, кад из карста пређе у зону вершенских и палеозојских шкриљаца. Ова је прави контраст карсту и својом средњеевропском климом и биљним еветом потсећа на немачке средње планине или на предње Алпе. Ту вам је живот : птице певају, жубор, шуштање, потоци се пенушају преко сгења, густо лишће ублажава жегу, а овде онде на пропланку помаља се еело или кућица. И овде су висоравни проривене мрежом долина, које су обично уске. Шума је веома распрострта, поглавито букова. Од 800 м. на више превлађује храст; од 1800 м. вис. разнолики четинари : борови, јеле. Осим тога на Сјекирици, Зелентину, на брегу Хасанцу и код Цецуна зелени се Ршиз Репсе или , како га становници зову, молика, врста кониФера, које у Европи има још само у Перистеру, у Маћедонији. Долине, које су овде дубоке и заклоњене бреговима, имају благу климу и у њима роде сви пољски нлодови и разно воће. Док су висоравни и карст још покривени зимњим снегом, у овим долинама већ наетаје пролеће. Само што су дна долин8