Просветни гласник

ска узана, те не дају места за веће њиве. С тога, да се подмири иотреба, иоред добијеног жита мора се још и увозити из Ново-пазарског саннака. За то је овде становницима сточарство још главно занимање. III. Низије у приморју и око Скадарског језера биле су некада дно мора, од кога је последњи заоетатак Скадарско језеро. Фини муљ тога мора покрива тако дебело стене под собом, да их и речни токови, дубоки по неколико метара, нису могли оголитити. Према околини ових низија не би се могло судити о њиховој ванредној плодности, тако је јадна. Али у њима влада блага средоземска клима, која по дубодолинама продире дубоко у Црну Гору, јер су најзнатније долине (Црмничка, Зетска, Ријечка и Морачина) отворене топлом југу и у самом горњем току имају малу надморску висину. Додајмо овоме реке обилате водом, па онда није чудо, пгго у овим крајевима грожђе зри већ крајем јуна (?) и жито се жање средином јуна, а у Црмници се крајем авгусга свози већ и друга жетва. У нижим висинама, отприлике до 600 м. раснрострањене су т. зв. МассМе или Бшпе1;е, а тако се зове густо, зимзелено шипражје разног дрвећа (лиандера, ловора, мирте, ерике итд.), које је више од човечјег раста. Сано ерика и храст пењу се преко 600 м. У ову средоземску област рачуна ВаМасш, талијански ботаничар, и сам карст (ма да му је клима континентална и зиме оштре) јер се и у њему до висине од 1200 мет. над морем налазе разне врсте МассћГе и много воће јужне Европе, као: маслине, смокве, нарови, дудови и бадеми. Северна граница смокве, која дивља расте, иде готово тачно границом између карста и равница скадарског језера и приморја. Винова лоза има готово исто пространство, а за њу је најподеснија Црмница, чије су стране згодно изложене сунцу. По заузећу Црмнице морао је свани тамошњи Црногорац посадити известан број лоза, од којих су се сад већ развили угледни виногради. На Ријеци, у Црмници и Зетиној долини маслиново дрво чини читаве шуме и даје богате приходе становништву Бара, Уциња и готово целог приморја. Земљорадња је тако развијена, да овде обично бивају по две жетве. Овај дакле крај може чак и пзвозити, док осгали делови земље морају увозити. Осим тога овде се не ради примитивно, већ слично обрађивању земље у средњој Европи. Јован Ердељановић. 56. ВаШассг А.: Ба зЂагшпе Де11е 1те". 8кн1ј <Н ^ео^гаКа ћо^ашса зи! Моп1епедго

е ви §'Н а11гј раев1 а(1 евво ГтШпп. Ш оуо Шогпа1е ћокшсо НаНапо то1. ХХУ, .У? 3 р. 137152. Кгепге 1893. Балдачи, у овом раду, саоппггава своја проматрања о вртачама и њиховој вегетацији. Земљиште са многим вртачама личи на узбуркано море а такво земљиите захвата 2° и граничи се на југо-истоку Бојаном, Скадарским језером и Комовима; на северо-истоку старом границом Црне Горе и Дугом у правцу до Мосгара; на западу Неретвом а на југо-западу Јадранским морем. Ова област личи на ромбоид чији су углови један на ушћу Бојане, други мало ниже Кучког Кома, трећи у Мостару а четврти у Метковићу. Ово је у ужем смислу права зона вртача. — Да има података границе би се дале много даље изместити, те би амо догала Херцеговина, Далмација, Хрватска и Истрија. И, онда у ширем смислу зоном вртача сматрало би се оно нространо земљиште гато је између Лима, Дрине, Саве и Јадранског Мора до 46° сев. гаирине, докле донире и најсевернија граница средоземној области. Предели које ћемо проматрати од 46—42° имају климу зими одвигае хладну, лети врло топлу, те скоро немају иролећа ни јесени. (Изузетак чини сама обала Јадранског Мора). Томе је узрок геограФска и геологака природа земљигата, јер венци босанеких и северно арбанагаких планина, измећу којих леже вртаче, под утицајем северних ветрова задржавају зимску хладноћу све дотле, док је мајска и јунска топлота не надјача и отера. А тада опет наступи несносна жега, а услед подлоге кречних слојева. Бока Которека п Кучка нахпја имају други геолошки састав, па им је и клима друкчија. При проматрању геограшских области мора се највигае важности давати ®лори дрвећа, јер у опште Флора дрвећа је резултат борбе једног климата и његовог утицаја са другим климатом и његовим простирањем. У овој зони — о којој се говори — имамо борбу средње-европске са средоземном области. Зона вртача спада у средоземну обласг. А ову област карактерише на првом месту маслинка (01еа еигораеа), за тим дрвеће и шибље са зимзеленим лишћем. Проматрајући биљке између 42 и 46° а упоредив Гризебахову, Визијанијеву и Боасијерову флору, писац изводи закључак да је зона вртача најсеверније место на коме се нојављује вегетација средоземне Европе. Маслина (01еа еигораеа) је особито важно дрво, јер она ту успева у дивљини а гаји се дуж целе