Просветни гласник

59

обале Јадранског Мора као и по острвима. Има је и у неким крајевима Херцеговине где је зими велика хладноћа. Маслини се придружује лаворика Љаигие поМНз), (Јиегсиа Пех, мирта (Мугкш соттпшб), Рћу1Нгеа, Озупз аГђа, Вихиз 8етрегт1геп8 и Еизсиб аси1еа !и8. Тамо амо, али не даље од 42°, појављује се (Јиегсиз соссНега са својим одликама, које на Истоку живе са сродним (јиегс. 11ех а у планннама уступа место другом рођаку (Јиег. Сгггзеђасћп. Из ове групе морају се искључити лимунови (СНги8) који се гаје. Кепит 01еапс1ег у дивљем стању са свим је ограничен а гајен ванр п дно успева. Црнице (Епса агћогеа, Ег1са уегМсШак) саме покривају читаве брежуљке, а најобичнија Епса агђогеа бујно успева до 46° где се налазе и на 600 м. као у Црној Гори, Херцеговини и Истри. Рузмарин (Во8таппи8 оЖсшаИб) крај Црнице је само и у местима поред мора. ВрагМит јипсеиш обична биљка од 0—800 м. ЕрћесЈха сатру1оро(1а, ма да је ређа од Ерћ. сИвГасћуа за то што је има у местима међу собом јако размакнутим, даје знатан прилог увршћењу ове зоне у средоземну област. У друштву 8раг1шт налази се и драч (РаКиП18 аибкаНб) један од најраспрострањенијих трнова у јужној Европи. — Бадем (Ату§-с1а1и8 соттишз) расте крај мора обично у кршним месгима а иде и на веће висине од 900 м., у долини шиб а горе ираво дрво као и код нас што израсте. Шинак (Ришса ^гаиаћип) прати олеандер (N6гшт о1еапс1ег) ма да је према зими мање осетљив. Расг, (^иегсиб ре<1ипси1а4а, налазн се крај обала и даље у друштву са (Јиегсиз рићезсслб, О/иегс. соиГег1а, (Јиег. ЕагпеИо. У висинама али не нреко 400—500 м. заступа га (^иег. веббШДога који образује шуме и на висини од 900 — 1000 м., до крајње границе букве и четинара. Раст прате врло често две врсге дуда (Могиа аЊа и М. пјдта) који одлазе и на висину 1200 м. у неплодним ланцима Румија-Лисињ. Р181ас1а ТегеђшНшз, јасен (Егахшиб огпив) не прелазе раст обичног шиба. Сега1оша вШдиа само у сувој се топлоти може развити у лепо дрво, те отуд налазимо у заклоњеним долинама. — 21гурћиз ти1§-ап8 и Р1з1;ас1а [еиИвсик рано високе нарасту ма биле изложене и најжешћим јадранским олујама. Даље заслужују сномен (Л.чЈлш и Ећатпив (и то С18к18 \1П08И8, С. 8аМаеМш8, С. топбреНепвсз; од другог Ећашпиз а1а1епш8, Е,ћ. ЈпГес1опа, Ђ,ћ. гире8ћч8) које траже прво кречно земљиштр и друго да су изложене сунчаним зрацима,

не осврћући се ни мало на висину, јер се са свим лако могу наћи на обали уз 8ГаНсе као и на граници Оиегсиз зеббШДога. Од велике је важности ТШа аг^епГеа. Ово дрво у свој средњој и јужној Европи прилагодило се разним климатима, те га налазимо на Валк. Полуострву на истој висини са (Мгуа и СазГапеа. У Маћедонији оио образује тачно ограничен шумски појас. Док у овој зони, ма да је доста обична, не образује ни шуме ни честе, већ је махом усамљена. До липе се може споменути РШашш опеп4а118 свуда сађен. На западу Балканског Полуострва ово дрво расте само у крај мора или највише до 800 м. висине; веома се разликује у висинама, које он воле само у својој домовини. — Чини ми се да винова лоза (УШз УПпГега), може слободно стати поред платана, по облику и саставу њеног 'лишћа. Ње има баш као и маслине у целој зони вртача где због кречног земљипгга добро рађа. На Његушима расте лоза као бујна иовијуша на јужној граници букве (900 м.) а у са свим хладном месту у коме влада бура и које зими завеју многи сметови. — Смоква (Екиз сапса), самоникла се да видети у Епиру, Маћедонији и Грчкој, меша се без икакве тегобе са Оиегсиз веббШПога а у планииама поред мора (Суторман 1100 м.) заједно са подалпијским травама. (Чихачев је видео смокву на 1200 мет. у Малој Азнји на Булгардагу). Мечја леска (Согу1и8 Со1игпа), готово ендемична у долини балканског Дунава, у каменитим и тонлим пределима и не допире никад до 800 м. висине. Једна једина врба, 8аИх §тапс1Шога, вредна је спомена, а познато је да врбе припадају пре северним иего јужним биљкама. — УНех адпив СавГиб влада у влажннм и мочварастим или зими ионлављеним местима читавог средоземног котла. Воли затворене долине где му се придружује и Ругиз а1иу^с1а1ЈГог11П8, који често са драчем (РаЦипш) образује праве честе. Али обе осећају ладноћу вртачне зоне, јер и сланопађа као и драч никад не порасту као браћа им у Грчкој. Од четинара у овој зони је најважнији Ршиз тагШпшз. Од палма Сћатаегорз ћтпШз живи по негде на обалама далматинским и хрватским. Од биља-ка са меснатим лишћем је ОршШа Гг си8 1пс11са, А^ауе атегГсаиа, МезетћгуапГћетит сгувГаШиит, Мезетђг. иосИПогит. — Важна је и повијуша 8т11ах азрега. Летимичан, иоглед на стање шуме, чеете и иашњака у ромбоиду између 4.% и 44". У Црној Гори, Херцеговини, и јужиој Далмацији ова се зона налази измеђт 1)— 600 м. а