Просветни гласник

може ићи и до 1000 м., ну ову никад не нрелази. Подлога ове зоне је кретацејски и тријаски кречњак. Шиљци и нланински врхови су голи, удољице су иокривене хумусом који је ностао од ненрекидног наноса органских материја, које киша и отопљен снег собом снашају. Ва то и јесте вегетација овде и особита и заносна. Горе, дубраве и шуме не припадају вртачама. Ако погледате на коју величанствену планину (Ловћен, Гарач), опазићете да је гола и због кречника скоро са свим бела до неке висине (1000—1400 м.) а изнад тога настаје густа букова гора. А на другој планини (Лнсињ) видићете простране храстове дубраве при дну планине а на 4—500 м., неплодно земљиште и без икаквог дрвећа. Већим делом букова, јелова и борова гора је према Кому и Дурмитору. У овом ромбоиду права се гора није могла ни развити, јер кречник и оскудица у води спречили су развиће дрвећу. На простору од 2° ширине посматрач неће видети другог дрвећа до кржљавих и окресаних растових шумарака у којима је леска, црнограбић, Ујђигшт 1ап1апа, Су1л8и8 УУеМеш и мало нримерака јасена; у осталом је мртва и пуста природа, где је 8аМа о®сшаИб сатрла скоро све друге биљке и заузела читаве километре. Ту се без сумње неће кривити човек што се шума и горе не подижу. Пољоделство је у примитивном стању. Људи и не помишљају да крче шуме те да праве орнице. Тамо су дакле такве Физичке прилике да једва може дрвеће живети па и то усамљено. Кречник, бура, немање воде једина су и јака срества што спречавају свако образовање шума. Шумарци — честе — су једине и праве агломерације дрвећа у пределима са горе поменутим нриликама. Честе су добро развијене до 300 м. висине, али норед мора их је у већем броју. Изнад 800—400 м. честе мењају свој облик, јер се тамо боре да се у шуме претворе, али та је борба неуспешна за то што им околина, у којој ту борбу воде, не пружа никакве помоћи. Кречник, бура и оскудица у води, без сумње, нису прилике за развиће пашњака. Али где се дрвеће не развија, тамо успевају разне врсте, многе ендемичке, које имају еластична стабла а корене нуне жила. Ту су траве (Огашшеае) и уснатице (ЕаМа^ае) у надмоћности над осталим Фамилијама. У Црној Гори узалуд ћете тражити алпијске или пиринејске пашњаке, тамо се сретају само ливаде од мало ектара у долинама, које образују два упоредна ланца брегова. Природно је да праве пашњаке налазимо тамо где се гауме развијају, те с тога и имамо ливада средње новршине у оном сре-

дишту од Кома и Дурмитора. А та су места (Маглић-Широкар, Сињавина, Дробњаци) изван границе наше зоне јер се налазе од 1600 —1900 м. У вези с ливадама је и обграђено земљиште. Најбогатији извор богаства једне земље јесте пољоделство, о коме се у Црној Гори не води рачуна. По природи земљишта, на краткој црногорској обали, лоза би могла дивно успевати, а ње нема до оно непгго слабих чокота око варошица и села, као око Бара, Улциња и Залијева. Исто је тако и са житом, кукурузом, ржом, јечмом, повртарсгвом и т. д. У овом делу приморја није реткост поље зими понлављено а лети нануштено. ТТТ то вреди за јужни то се односи и на остале крајеве. Црмница производи добра вина, али тако је мало земљишта обрађено, да најбоље јадранско вино не излази из границе његове отаџбине. У ријечкој као и у црмничкој нахији успевале би добре маслине а данас се међутим дебла броје. За жаљење је једина катунска нахија, а то је нространа вртачна висораван, која се шири изнад 500—700 м., те је за то изложена оштрој зими. У песковитом хумусу њених вртача сгановннци нроизводе изврсне кртоле а жито сеју и у пукотинама стена. Гаж и ншеница, ма да тешко успевају, то су јој најбољи плодови. Љешанска нахија је изривена страшно неплодним вртачама. Бјелопавлићска је бујан нредео. Ову нахију писац упоређује са Тосканом. И, кад би етановници ове зетске долине радили више, имали би толико да себе исхране и да захране суседне а сиромашне нахије, међутим сада они једва себе хране. Подгоричко поље, проетрана котлина скадарског језера, исто је тако. А по том пољу ванредно би успевали: дуван, лоза, маслина и жита. На жалост, ове корисне биљке тамо замењују ветроваљ (Егуп§тит), 8со1утив, Саг<1шш, Сквшт, и још ми. др. зељасте а бодљиве биљке, између којих су и две особите врсте Вир1еигши Каг§'К и Вир1. атШит таг. иапит, као доказ људског нехата за обрађивањем земље. Такав је и предео Куча, као и остали гато су у зони вртача. Овај нредео је спојна тачка са албанско-маћедонско-грчком Флором а већ изнад 600 м. и са Флором средње Европе. По зељастом биљу и ситном гаибљу, Балдачи поставља ову ФитогеограФску поделу вртача (о!о1ше): 1. неродни и суви врхови већим су делом преко године изложени сунцу и северним ветровима (0—900 м.). Врсте махом дуговечне или дрвенасте (дрвеће и гаибље); биљке кугаљаве; биље са еластичним влакнима и ланцетастим или строго јајастим лигаћем; кржљаве биљке; геџаво дрвеће и