Просветни гласник

шибље; богаство у ендемизмима. 2. долинице ограђене овим врховима и богате х} 7 мусом; слаб утидај сунчаних зракова и северних ветрова, дакле има влаге (0—600 м.). Врсте једногодишње или дуговечне, ретко шибље. Биљке глатке или длакаве, ретко кушљаве, са стаблом и лишћем богатим водом; оскудица у ендемизмима. Кушљаве биљке. — Специје које принадају овој групи мордле су се нрилр^одити меету становања те су с тога и кушљаве. Ове преоблађују у свима пустим, топлим и умереним местима, а у овој зони средоземне области припадају највише Фамилији главичастих биљака (СотробЉе) и уснатица (1|аМа1,ае). Помињем : Шегасшш "УУаМбГешИ, Н. бсШозвег), Н. р1ити1о8шп, Н. Шртп, Н. раппозит, Н. §'утпосерћа1ит, 8епес10 У18Јаши8, СгпарћаИит РЈсТеп, Сгпарћаћ иП^шовит; од уснатица (БаМаке): Теиспит Ро1шт таг. ригригабсепз, Мапићшт сап<И881тит, Маггић. ари1ит, Кере1;а Са1аг1а, а над свима има првенство 8аМа оЕмпаНз у приморским местима а у мањем размеру Рћћшпз ГгиИсока, Ва11ок гире81гЈ8, 81асћу8 Негас1еа. После ових долазе караншиласте биљке, од којих је најрасирострањенији СегабШш и то Сег. ^гашИћогит, С. ГотеиГобит, С. (1еса1уап8, п Сег. 1ат§-егит. МаШо1а ГпаГЈв је најважнија крсташица у овој групи биљака. Ђиљке са еластичним влакнима и са ланцетастим или строго јајастим лишКем. — Ових је доста и оне лако подлегну закону прилагођавања околине. Главни узроци њиховом саставу су ветрови и неплодност земљишта. То нам нотврђују Абрегик 8си1е11аг1н и Азр. 1ог1§'1Г1ога, јер те две биљке нису никада нађене на другој сем кречникове подлоге. А8реги1ае-ама се прпдружују још многе КиМасеае, а најважније су: СгаИит аигеит, Сга1. апИћагепве, (1. 1исМшп и Сга1. ВаИасс1. Непосредно за овима настунају штитасте биљке : Вир1еигиш 8еткПарћапит, Вир1. Каг§-И, В. аг181а1шп и његове одлике (Вир1. папит расте обично по странама и врховима брегова који су највигае изложени олујама). Па доста врста караншила: ХМаМћиб тоЛогит, I). вИуеакш, П. те(1ипеп818, НеИоврегта ТоттавЈпП, СгурзорћШа Шупса, Сг. §'1итасеа, Сг. захНга^а престављају зону долина до 900 м.; а изнад ове висине не налазе се. Од крсташица (ОгисЈГсгае): Ма1со1пПа Ог81шапа. Ре1Нича аШасеа, А1у88ит шоМапит, Егубшит ИпапГоПит, АеППопета вахаШе, Изепб итћеПаГа. Маг8 (1еша егес!,а и УтсекхЈсит тига1е са јајастим и много раширеним лигаћем, то су два примерка за које важи оно што је речено за АбрегМа.

Ержљаве биљке. — У овој је зони знатан број кржљавих биљака. Споменут је већ Вир1еигит папит, а такве су: РагопусМа Каре1а, 8с1егапГћиз иисшаГиб. Еуах ру^таеа, разне врсте АбГга^аМб, а и Тагахаеит ттшит расте на припеци. Геџаво дрв(Ле и шибље. — Ва карактерисање неке ФИтогеограФске области једино су меродавни преставници дрвеће. У Црној Гори еу врло важни МоПкЈа реГгаеа и СгешзГа 8аке11апа (И8 (прва од 0—900 м., друга од 300—1000 м.), налазе се врло често на свима местима изложеним ветровима и другим непогодама. Уз прве две иде РиГопа сакћпса, која обично поред мора живи. Друго гаибље припада роду Вова од којих је најважнија Во8а дМГшоба. Од слабе су вредности НеПапГћепшт, Тћутив и Оогуспшт, али треба их се сетити за то гато су неке врсте ендемичке у овој области. Код Цетиња (650 м.) нађена су 8—4 нримерка АпГћуШн Негтапшае који не беху већи од 10 сантиметара. (Ова биљка иде у прилог тврђењу да има велике сродности између црногорске Флоре и вегетације јужних земаља, јер је тој биљци потребна већа количина топлоте). На неким местима а на кречниковом земљигату усневају: 8апГо1Ма сћатаесурапвзиз, Еирћогћ1а 8рјпова, 1)ар1те о1еоИе8, ЕрћеМа (ИбГасћуа. Глатке или длакаве ретко кушљаве биљке, са лишЛем и стаблом богатим водом. — Противност између ове групе и пређагањих сувигае је јасна. У Црној Гори са брежуљка од 50 —100 метара силазите у узану плодну долину у којој не налазите ни трага вегетације оног брежуљка. Тамо раету кушљаве биљке са танким еластичним стаблима, и геџаво шибље; овамо сретамо биљке из средње и северне Европе које карактеришу зону ноља. Неке, осетљивије према снољашњим утицајима, заодену се маљем, друге на нротив већим делом остају глатке или готово глатке. Тих је биљака и много а оне су и разноврсне. 0 [тога их и не наводи. Ретки су ендемизми као КазГигГМт Ирр1иеп8е, ТпГоНит МсгаГит еГс. Шибља има много али најзнатније нрипада ружи, глогу и т. д. Најраспрострањенији родови, који у овој обласги садрже највише ендемизама, јесу : СепГаигеа, ШапГћиб, СатрашПа, 8Пеие, 8Гасћу8, СгаИши, ТгПоНшп, Уегћазсит, АсћШеа 1 ). Ж. Јуришић. 2 )

1) Флору Црне Горе о успехом су проучавали Д-р Ј. Панчић (Е1епсћи8 р1ап(агит уазси1аг1ит диаз аевШе 1873. 111 Сгпа Оога 1е§11. Ве1§га<11 1875.; Во1ап1зсће Веге18ип§ уоп Моп1епе§го Ое81еп'. ћо(. 8е1(8сћг. 1874. \УЈеп), 82уб2у1оу1с/ (Веск е( 8гу-