Просветни гласник

58. Шои-Милош ВелимировиК. Са горњега Подимља. Наставник, књига V. с. 231 —238 и 339—346. 1894. Остављајући податке о школама и црквама у горњем Полимљу, од геогра®ског интереса су у овом раду једино напомене о пећинама. У Еомовима и од Гусиња до Биора и Бијелог Попа, по планинама и око Лима, има много пећина. Најчувенија је Гиљева између Биора и Сенице. Од осталих писац помиње још ове: Калудру, на десној обали Лима у селу Калудри, Џуаанову (Жупанову) ПеКину у Беласици, Леву и Десну ПеКину близу манастира Ђурђевих Ступова у брду Тиврану, Исиосницу Ђурђевих Ступова, Биорску ПеКииу на Лиму под градом Биором, Жољевичку ПеКииу у Жољевици под планином Јеловицом, Еуштринову ПеКииу у кршу Клину више села Трепче, Вилииу ПеКину у заиадном Кому у Лптици, пећину у Југовине више села Буга у Асу. Сеничку нахију назива народ Пештер или Равна Пештер, што у њој нема великих брда и планина, а сва је пећинама изрешетана. — Много више о Пештери, као и о карсту и пећинама ове области, има у делу Жтђагаг шн! Козвоуо (Баз а11е Каваеп), које је приказано у прошлогодишњем „Пре^ гледу" (бр. 12). 59. Егт1 КШ1, Кагз1; - Теггаш шгс! Кагз11апс18сћаД. МШћеШш§-еп <1ег 8есИоп 1иг Ма1игкип(1е с1ез бб^еггекШвсћеп Тоит1еп-СМ>. № 8, 1893, \\ г ]е 11. Пре расправљања о називу „земљиште карста" ваља рећи коју и о самом орогра®ском карсту. Област под именом „Карст" простире се са СЗ. од Кормона до ријечкога залива. Југозападно му је на подножју Трст, а на СИ. му је приморје. ОрограФСку границу на СИ. чине и долине Бииаха, Реке и Речине, што одговара прузи Горица-Ријека. „Карст" је већином непошумљен, састоји се из више или мање чисгог кречњака (хииуритског) Формације креде. Од појава на површини _, ; карста" најзнатније су вртаче и ерозионе појаве, као: слепе долине, поља од шкрапа, ерозионе бразде. Постају ерозионим утицајем воде и ветра, а много се ређе стене у карсту распадају дејством мраза. Осгатак хемиске ерозије јесте жута и црвена глина (1егга говза). Вртаче и долине у карсту поглавито постају хемиском а делимично и механичком ерозијом и лаганим рушењем, али ређе напрасним стропошта-

вањем. Дубоке нукотине у кречњаку снремају земљиште хемиској ерозији. Вертикални канали воде у системе пећина, које су често у вези са нодземним отицањем воде, а ова непрекидно проширује пећине. Најзгодније се овим пећинама прилази дугим и сухим долинама. На испитивању пећина у карсту остаје још много да се уради. На овај приморски „Карст" наставља се на северу крањски карст, у коме је такође главно кречњак. Колико се данас зна, карст је проривен многобројним системима пећинским. На то век упућују многобројне долине, које су скупљачи атмосФерског талога и одводнице накупљене воде. Проходних и познатих пећина има истина релативно мало, али се непрестано нове откривају. Плато карста може се представити као терен разривен многим пукотинама, браздама и пећинама, и воде, које се у њему стачу или прокапљују, теже свагда на ниже и при том проширују путеве, којима отичу. Услед тога наступају сурвавања у шупљпнама и створени се путови поново нрепрече и тако ће се сурвавање непрестано периодички понављати. Најзнатније су пећине у „Карсту" оне на Реци код св. Коциана, пећина принца РудолФа и ностојанска нећина. Речка и постојанска у вези су са подземним током речним; за прву се зна поуздано, да шиље воду Тимави, краткој, али јакој реци. Ваља поменути, да се по пећинама образује сига, чиме кречњак постаје много чвршћи, јер се сталактити и сталагмити разликују структуром од обичног кречњака. Околноет, која мора напред поетојати, па да се створе појави карсга, у томе је, да се какав плато састоји из више или мање хоризонталних чистих (недоломитских) кречњака, јер: 1. Чисти (недолом.) кречњаци и под утицајем саме воде лагано се распадају, док на доломитске вода скоро и не може дејствовати, него само мразеви. С тога у карсту хемиска ерозија надмаша механичку. 2. Хоризонталан положај приморава ерозијске силе, да своје хемиско дејство врше или дуж површина од слојева или управно. А дејство механичке ерозије тамо, где су долине без видног отицања, бар је толико ограничено, да мора ићи узастопце, за путовима хемиске ерозије. МојсисовиЖ узима, да посгоје извесни односи између набирања нланина и појава карста. Писац је противан томе а слаже се са Цвији&ем, да се широке, дугачке вртаче без притока на повр-