Просветни гласник

шини, не јављају свуд, него само у дислокованом терену карста, дакле показују извесне односе нрема набирању планина, а да су сви остали иојави у карсгу независни од набирања планина. У област карета спадају још и ове: природно нродужење приморског карста чине кречњаци, што се пружају кроз Далмацију, Херцеговину, Црну Гору итд. до Грчке. Ту спада и Истра и далматинско осгрвље. И у Босни се често нађе карста, али он припада старијим Формацијама и чешће је пошумљен. Недавно су убројатп у области карста и јурски кречњак француских Севена и девонски кречњак у „Моравској Швајцарској" (Моравској висији). Што су ерозиони појави у Алпима ређи (ма да их има, особито шкрапа у снежним регионима), узрок је: 1. чисги кречњачки слојеви ређе су хоризонтални, 2. па и где су таки, нигде се не просгиру као висораван без прекида, 3. што има много доломита или врло мало лапорца и пешчара. У дебелим или моћним таблама кречњачким поглавито се јављају системи пећина, док мање моћни кречњаци обилују вртачама. Доломитске стене слабо показују појаве карста, јер тешко подлежу хемијској ерозији; али кад су уметнуте у кречњак, могу се посредовањем кречњака и на површини доломита створити нојави карста. Карактерни фосили чистог кречњака у карсту јесу хпнурити. Од старости кречњака појавп карста ни мало не зависе, јер се они јављају код кречњака свих Формација. Из дела 0) јЦгс : Т)а$ Кагз^рћапотеп , набрајају се и све остале области, у којима су рапрострти појави карста. Долази расправљање о разлици између назива „терен карста" и „земљиште карста". И једно и друго има све или већину облика и појава карста, само што се они код првога не истичу толико колико код другога. А томе је готово главни разлог шума, јер је „терен карста" покривен шумом. Према томе „земљиште карста" може постати и од „терена карста", само кад се овај лиши шуме, те остане го. Јован Ерде .Ђановић. 60. 1)-г М. ШзраИс, рго&еог ттега1о§чо па га^геђаскот зтеисГИМи. Ро1;ге81 и Нгуа1зкој. 107 кпЈ1§а Ка<1а ји§-081. акаЛепије. 2а^геђ 1891. 84 вкашса. Учени писац подаје најпре кратак пријеглед онпх теорија које тумаче земљотресе а затим по-

11 ис својих извора, који нам показују на ка&о широком темељу је писац свој извјештај сложио. Тај попис је уједно потпуна биограФија земљотреса у Хрватској. Други дио радње опсиже кронику потреса од г. 361. посље X. до 1845. —• Гадња ова је тим важнија, што је писац рабио опсежну грађу, коју је тијеком од 14 година по домаћим и иноземним библиотекама сакуиио. Накана радње је по могућности нотпуну слику овог геолошког појава подати, тер да се извађа одатле какова теорија земљотреса. Д-1> X. Храниловик. 61. В-г М. КгзраИс. Ро1ге«1 и Нгуа!;§кој. 109. кпЈ1 §'а КаЛа ји§о«1ауеп8ке акаЛеппје. 2а§геђ. 1892. 79 вкапка. Ппсац наставља овђе пријеглед потреса те ова радња опсиже године од 1846 до 1882. Код појединих потреса назначено је: датум, мјесто, трајање, смјер, јакост и начин гибања. Потање се описује иотрес од г. 1632. у јужној Далмацији, п потрес г. 1788. у Боци Которској. Д-1» X. X. 62. В-г 31. ШзраИс. Рг11о§ §ео1озкот рогпауапји Рзипја. 109. кпј1§-а Ка#а ји§-0б1. акаДеппје. 2а§гећ. 1892. 57 вкапка. Гадња ова је за геограФа веома интересантна, што писац старије податке 81иг-а (УегћапгЦ. (I. к. к. §-ео1о§\ КеЈсћв — А. XII В.) УикабОУЈса (Га1>ћ 'с1 2а2ет1јо81оу1је 1)а1тасјје, НтЉке 181ауошје. Кас! ји§081. АкаДетЈје 46) те Ма1коуЈс-а о топографији гора, које чине нонешку котлину, нретресе те скупно име Орљавска гора предлаже. Из ове кратке цртице видимо, како су наше горе јоште слабо проучене: колики рад ту јоште млади нараштај чека. Највећи дио радње запрема минералошко опредијељивање ками из Псуња (стр. 857) те писац долаии до резултата, да нигђе није наишао на еруптивну кам, кано што то 81иг о. с. и 281§топс1у г. 1873. у дјелцу МШМкт^еп иђег сИе ВоћгЉегтеп /и Нагкопу, аиГ с!ег Маг^аге1ћешп8е1 пасћб! 01'еп, ипс1 ги 1лр1к ипс1 с1еп Воћгђгиппеп ги АКсзиШ. Ге81. онисују. Д-р х. х. 63. 1)-г 1)гад. (Љгјагктс — Кгаткегдег, ргоГевог §'ео1о§ђ'е па зуеисИШи и 2а§тећи. Сео1о§ГЈ8кГ 8П08ајГ окоПсе Шапјаске 1 Ргес1§та(18ке. 120. кпј1 §а Кас1а ји§об1ау. Акас1епнје. 2а§те1). 1894. 8 бкапка.