Просветни гласник
08
Колико је дана падало у г. 1890.
Јануар
Р. о. \о е>
Март
Април
аГ Ј5
Јуни
в »-з
Август
Септеибар
Октобар
Новембар • ,
Децембар
сЗ М 8 < О
Госпић •
13
7
9
13
11
12
5
6
5
13
1«
12
122
Лепоглава
5
4
14
11
14
13
9
9
7
7
13
11
117
Петриња
7
6
11
16
13
14
8
5
12
10
15
13
131
Загреб • • •
8
4
12
14
14
12
9
5
7
11
21
10
124
Чаковап
4
2
3
9
10
10
7
8
9
8
16
9
95
Пакрац •
9
4
Вировитица
6
3
7
11
15
10
8
6
5
10
1 1
10
102
Слатина • •
4
2
4
9
8
8
7
6
1
8
10
7
74
Нашице
6
4
7
8
6
9
8
6
4
5
10
8
81
Осек
3
2
5
9
11
12
3
5
5
9
13
7
84
Антуновац
7
6
8
6
13
10
9
2
9
14
6
1 5
105
Илок
9
4
4
11
12
13
7
2
3
10
12
б
193
Панчево
9
5
6
7
10
14
5
1
9
8
21
12
107
Колико је дана падало у год. 18 91.
Јануар
Фебруар
н Он «Ј
Април
оР
Јуни
Јули
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
Година
Фијума • •
7
0
16
21
15
14
10
10
7
14
19
13
146
Сењ
5
0
14
10
12
7
8
6
—
10
15
6
, — :
Црквеница .......
—
—
—
—
—
11
8-
4
15
19
13
—
Фужине
13
5
17
16
16
15
13
9
6
19
21
17
167
Госпић •
11
4
15
19
11
7
4
6
4
13
17
13
124
Лепоглава
8
1
14
14
14
7
13
12
8
5
13
6
112
Петриња
14
6
13
18
15
9
12
6
7
6
16
8
130
Загреб • •
14
4
11
18
15
10
13
8
6
7
17
8
134
Крижевци
4
1
13
13
10
10
11
8
8
6
8
4
96
Чаковац
13
2
12
16
12
9
14
9
5
4
11
6
113
Беловар • •
14
11
13
15
15
9
10
9
6
5
15
9
131
Вировитица • • . • • • •
13
2
12
14
11
9
11
7
6
4
14
7
110
Слатина
11
2
8
7
14
7
7
4
3
2
10
6
81
Нашице
9
4
10
12
6
8
7
7
4
3
1 2
-6
88
Осек
14
7
12
17
10
9
12
12
3
3
17
10
105
Осек (војн.)
8
0
9
13
7
8
11
5
2
4
16
11
94
Илок
8
2
12
—
—
.
—
1
—
—•
,"■54 ,
Панчево •
11
2
12
13
5
6
8
3
2
5
13
7
87
68. \\ г еШшјег В-г К. Ап1оп: В1е Коћ1ептиШе уоп Саграпо т 18Меп. МИ еЈпег ТаМ. 8ерага1>А1)с1гиск аиз 4ег „ (Мегг. ИеЛзсћгШ Гиг Вег^чик! ИиГГетуезеп", Беоћеп 1898. Почевши од Трста протеже се у југоисточном правцу једна двојна еинклинала, која се поступно све више еужава, па се онда, нрелазећи у просту — једноставну — и уску (1 — 2 км.) синклиналу, повија на Ј. и најзад, у близини рта РипГа пега, удара на море. Овај је терен озго састављен од дебеле серије нумулитских кречњака, компактних пешчара и трошних глиновитих лапора, а испод њих долази један особени комплекс делом маринских делом лакустарних творевина — Стахеов либурнијски кат или иротоцен. (Види о овоме опширнији ре®ерат у III. књ. „Геолошких Анала Валканског Полуострва")- Средњи ниво овога ката
Муњатовић. — тако зване козинске наслаге — значајан је у рударском погледу што свуда између слојева битуминознога кречњака садржи изданке и праве слојеве Фосилнога угља. У овом терену има дакле врло много слојева угља, али су они махом са свим незнатне дебљине (тек по неколико сантиметара) — појава, која је врло ретка у млађим угљеним теренима (у терцијарним угљеним теренима по правилу има врло мало слојева угља често само по један — а вазда велике дебљине). Најдебљи су слојеви угља скоро без изузетка по ободу еинклинале, где местимице достижу такву дебљину, да би се са рентабилношћу могли експлоатисати. За сад се експлоатише угаљ само на једном месту, близу варошице у кварнерском приморју; рудник се зове Саграпо. Ово је у исто време једини рудник у целој Истри, који ради.