Просветни гласник

69

Писац говори опширно о свим знатнијим слојевима угља, тумачи њихов постанак, износи прилике у којима се они налазе и прилаже хемијеку анализу угља, прегледну геолошку карту терена и многе проФиле. Угаљ спада у врло добре мрке угље. На руднику је радило 1169 радника, али је продукдија угља сразмерно била мала (82.282 тоне) што се рудник налази још у ®ази припремања. Д-р Св. Радовановнћ. 69. 1)-г РгИг V. Кегпег. КекеђепсМ аи.8 с1ет погЛПсћеп БаНпаИеп. Уегћ. <1. к. к. §ео1. Е.-А. .№ 9. с. 281. 1894. 70. Оејга V. ВиЈсогсзМ: Е.е18еђегГсМ аш с1ет висШсћеп Ба1таиеп. Уегћ. (1. к. к. §-ео1. Е.-А. № 10. 1894. Између которскога и теодскога затона су нлочасти кречњаци горњега тријаса са многим отисцима од МопоИб-а. Око Кртола превлађзје кретацејски кречњак противно геолошкој карти, на којој су означени само нумулитски и алвеолински кречњаци и флиш ; прелаз од рудистичких кречњака нумулитским чине мрки, песковити, врло битуминозни кречњаци, слични репентаборским; горњи слојеви њихови садрже нумулита. Еруптивне стене, поглавито мелаФири, јако су распрострањене; континуално се пружају од Бумарице до Бара, за тим их има око Бецића код Будве. — Јужно од Будве земљиште је састављено поглавито од тријаса, јуру није нигде поуздано констатовао, а креду ретко; флпш је јаче распростраљен. — Слојеви се пружају према СЗ., а падају поглавито СИ. 71. Рго/. Еггсћ ВгапсИз. СеМгаћВозтеп. Сгео^побИзсће Веоћасћћш^еи ап§-е81еШ ап с1ег пип 1п Ап§'п1Т §-епоттеи Ва1тз1геске ЈапјЈсЈТгаушкВи§'ојпо. (8ер. А1)(1шск аиз с1еш ХУ. Јаћгћисће с!ев па!иг\у. Уегешез <1ез Тгепс81пег Со1ш1а1е8). 1892. Писац је хтео описати геолошке прилике дуж железничке пруге, „која ће некад везивати долину Босне са Бугојном и долином Врбаса". Почиње описом брзака на Босни између Јањића, Горе и Хума и помиње само по имену познате околне планине (Ветреницу, Звечај, Зерачевић, Врањачу, Вучју Пл. 1400 м. и највиши Влашић 1920 м.). У суподини "ових планина, састављених већином из кристаластих (?) шкриљаца, има угља у долини Бијеле, у Гучјој Гори, Мосору и на Госгуљу код

Травника. У неогеним пешчарима и конгломератима, који испуњују долину Босне, има угља око Зенице, код Горе и у Ласови. — Осим ова два три података, који после радова аустријских геолога нису нови и неочекивани, остало је у овоме чланку козерија, која је могла изићи у органу „природњачког друштва тренчинског округа". 72. Рго/. ЈЈ-г Е. ЈмЛтд ЗсћлтеГеПзас! ПШге ће1 Багајето ш Вовшеп. Мопа18ћћч11ег с!ез тзбепвсћ. С1ић 111 Меп. ХУ. с. 96. 1894. 78. Ап1оп ВпсЈсег: 8а12дие11еп т Вовтеп-Нег/е§оута. \\'188еп8с1|аГШсће ММћет1ип^еп аиз Во8Д1еп ипс! <1ег Пегае§0У1па, ћега諧-е§-ећеп тот ћо81П8сћ-ћег2е§оуш8сће11 БапЛевти8еит 111 8агаје\ г о, ге<1ј«1г1 топ Б-г Могк Ноегпеб. Егз1ег Вап(1, стр. 336. ^У1еп 1893. У Босни је од старине било познато доста сланих извора, али је со вађена само из оних у Горњој и Доњој Тузли. Извор у Горњој Тузли је најважнији, јер садржи 12—13 кг. соли на хектолитар слане воде. Извор у Доњој Тузли има 6 кг. соли на хектолитар воде. Још су познати слани извори ови: близу Тузле- у еолинској долини има много сланих извора, али са мањом садржином соли; на 20 км. северно од Доње Тузле близу хана Шибошице има слан извор са 5 кг. соли на хектол. воде ; у планини Вучјаку има их на два места; на два км. јужно од Доњег ВакуФа има четири извора са 1 —1,75 кг. соли на хектол. воде; на десној обали Врбаса- у риту, Под чошком има два извора; три км. под Еоњицом у Херцеговини на обема обалама Неретве има вишо слабих извора, из којих се некад добијала со. Од поменутих извора они у Горњој и Доњој Тузли, код хана Шибошице и у планини Вучјаку припадају терцијерној а они ниже Доњег ВакуФа и Еоњице триаској Формацији (и то пешчару верФенских слојева). Министарство државних Финанција покушавало је, да бушењем до у велике дубине добије слану воду са већом еадржином соли. Успеха је било у Доњој Тузли, где се наишло на два извора са непроменљивом количином соли, један са 18 кг. соли на хектолитар воде, други са још више. Јован Ердељановнћ. 74. Ргат РгаЈа. Б1е V е§е1а11оп8УегћаћП188е Лег погЛта-еаШсћеп Негсе^оута. \У18бепвсћаШкће МШћеШт^еп аи8 Возшеп шк1 Негсе§'огта ћегаив^е^ећеп тот ћозшзсћ-ћегсе^отт!-