Просветни гласник

зсћеп ВапЛевншвеит ш -багајето. КесН§-и"1; уоп 0-г Мопк Ноегпев I. В<1. ин'1 80 ТаГ. и. 760 Ађ1). ш Тех1е. Шеп 1898. р. 551—554. Пошто нас је упознао са путем, којим је дошао у овај крај Херцеговине, писац не заборавља казати нам да се тамо знатно истичу три разне висоравни а на различитим висинама. Једна је на висини 250 м., то је Совића-Дриновци; друга је Посушје на 600 м.; а трећа Ракитно на 900 м. Свима је подлога кретацејски кречњак а овде онде виђају се и терцијерни слојеви. Овај је крај мршав врелима а у њему су понорнице Тихаљина и Витина као обележје крша. Биљни региони који су тамо запажени јесу : 1. Средоземни регион обухвата половину љубушког котара а у висину не протеже се даље од 300 м. То потврђују чланови средоземне олоре који су тамо нађени, а то су: С1ешаИ8 тШсеПа, ^иегсиа 11ех, Иаигиб поћШб, Ришса §гапа1ит, Ућех А^пи8 СазШб и др. Тамо у слободном простору презиме маслине, смокве и шипкови. 2. Планински регион заузима висину од 300 до 600 м. Прелаз из првог у овај регион постепен је и нисац је тај прелаз ироматрао најбоље, вели, од Совичког Поља до у Посушје. Посушко иоље припада већ планинском региону, који је окарактерисан ливадама на којима расгу : 8аМа уегИсИТа, 8аМа рга1еп818, Р1ит1)а§-о еигораеа, ИеисапЉетит ти1^аге, Аји§-а §-епеуеп818 В. и др. 3. Подалпијски регион обухвата северне горе посушке висоравни, Ракитско и северне шуме котара а пење се од 600—1400 м. — Овај је регион опажан нарочито на Радовану Планини која је висока 1134 м. Тамо се у висини 950 м. појављују прве букве, Фења је чешћа по пашњацима а по шумским ливадама су ТпГоПшп осћго1еисшп, 8исс188а рга1еп818, Ро1у^а1а тајог и др. у потпуном јеку. У висини од 1195 м. букве кржљаве а но ситном и голом камењу успева РагопусИа, Ап4го8асе тШоаа, Вапипсикб 1Пуг1си8, Вап. топ1апи8, Рг1ти1а Со1итпае и др.; у подалпијској шуми Вошсега ш^га, Вошсега ађн^епа, батћисиз гасетова, Уа1епапа топГаиа и др. На овој високој висоравни особито је леп поглед на ливаде из чије ®лоре падају у очи: ЊгС188и8 га(ШДоги8, 8сД1а рга1еп818, Уегћабсиш рћоеП1сеит, Р1ап1а§-о аШ881та. Тамо успева још раж, јечам, куруз, кромпир и дуван. Куруз и дуван често еметну. Алпијског региона у Љубушком котару нема, јер највипш врх тамо Штитар (1410 м.) не пре-

лази границу дрвећа. Али тамо је у подалпијском региону нађено алпијско биље као: РагопусМа и Ап <1го8асе уШова. Биће да су се ове алпинке нрилагодиле новим климатским приликама уз повољну нодлогу које су нашле у подалпијском региону. Као пандан овоме чланку писац саопштава темиературе седам извора (р. 554) које Је нашао у томе котару а чију је воду мерио у месецу јуну. Шест извора су у средоземном региону а један је у подалпијском. Разлике између температуре изворске воде и темиературе ваздуха износе 4,5 —-9°С. ') Ж. Јурипшћ. 1) Ова расправа печатана је и у (( Глаенику земаљеког музеја* у Босни и Херцеговини год. iii. књ. ii. стр. 144—-148. а под натписом : «0 вегетацији котара љубушког®. Сарајево 1891. 75. Ргапв Ма1а: 2ллге1 ].Шеге88ап1е ]М"аб.еП1б12ег Лев ђозшбсћеп "^аШез, — пШ 2 РагђепГаГ. ип(1 2 АћММ. ш Тех1е Ш4. р. 570—580. Овде су саопштене вегетативне прилике двају четинара, који су као ендемичке биљке карактеристичне ®еле Балканског полуострва; пооле, обе су те врсте ретке и у облаети Балканског полуострва, те се за то мисли, да су оне на умору. Прво је муника — Ршиз 1еисос1егт18 Ап1оше. — Ово је дрво прави становник подалпијске шлоре, Јер је до сада налажено у висинама 1000—1800 м. Преко ове границе закржљави. Распростире се између 43°40' и 42°30' северне ширине. Расте на кречњаку. А има га у Србији (близу Негвина), Босни (по обронцима Храницаве — једног дела Бјелашнице планине; не далеко од Опанчака), Херцеговини (на Прењ планини, Бјелашници, Кантару, Ортишу, Тисовици и Борошници; на Преслици планини недалеко од жељезничке станице Брадина; на Цврсници планини; на Пласа Планини; на Мухарници Планини; Речици Планини; Грушћу и Прислаб Планини) ; у Далмацији (на Орјену и Бјелој Гори у Кривошијама — тамо је ово дрво први пут и нађено), у Црној Гори (Ораховски Хум, Перућичка шума и Широкор); у Албанији (Бгкгђеге). Муника је највише распрострта у Херцеговини, тамо је има скоро по свима планинама, а расте у висинама 1000—1800 м. Друго је дрво наша оморика — Ксеа отопка Рапс. — П она расте поглавито на кречњаку по стеновитим и каменитим обронцима виших брда. Оморика расте у висинама од 800—1600 м., дакле слази ниже него муника. Њено распросгирање