Просветни гласник

71

шири се између 44°1' и 42° 10' северне, ширине, а има је у Србији (у Заовинама и Дрвеној Отени више Растишта — ужички округ); у Босни (Семеће планина више Вишеграда, Столац брдо више србијске карауле Штуле, Игришник планина, Товарница и Љутица планина у Сребрничком котару; Јелеч код Фоче; Борја у Тешанском котару); — у Бугарској на Родопи планини код Белова 1 ). Ж. Јуришић, 1) Ово је поправљено издање оне расправе што је печатана 1890. г. у Гласнику земаљ. музеја у Босни и Херцеговини. II. књ. IV. р. 376—384.

76. Ргапг 1ча1и: ЕГп ВоЂашвсћег Аи§Пи§ 1п (Ие К1ек р1ашпа. Ш4, р. 581 — 582. Елек Планина са своја два врха Елеком 1744 м. и Боровцем 1746 м. — ова су два врха растављена плитким седлом — уздиже се југо-источно од нланине Голе Јахорине и простире се на 5 км, од северо-истока према југо-западу. Северни и источни обронци су из верфенског шкриљца, Клека из тријаског кречњака а Боровац из конгломерата састављен. До самога подножја Клек Планине слаба је жетва Флористикова а одатле му се шири поље за расматрање биљака и њихових разних односа. Тамо се могу распознати неколики биљни појасеви. Тако: Шумски појас је оредак, испрекидан ливадама, а састављају га понајвише букве, овде онде се срета јавор, смрча; у овом појасу је шибље Бошсега а1р!§'епа Б, Бошсега ш§та, Еоза а1рша, Кћапшиз &11ах. У већој висини букве нестаје а заступа је смрча уз коју се срета по који бор. У ливадама подалпијског региона расту босански ендемици: ОгсИз ђовшаса Беск, Сгер1з сИпапса Беск, IлПиш ђовшасит Веск. Алпијски регион, од 1650 м. од прилике образују Јишрегив вИзЈлса, 8аИх пЖггсапа бтИћ. Агс1об1арћу1о8 ита иг81 8рг., Уасстћип УМз 1с1аеа Б. За овај регион особито је интересно што у његовом пространству расте Бгуаз ос!оре1а1а и 8ахИта^а сопорћу11а Сггзћ. којих нема на оближњој Голој Јахорини, за 200 метара вишој од Клек планине. Ове су две типске биљке кречног земљишта. На овој планини расте и Огођапеће РапС1си Веск. Флора Клек планине личи на Флору Голе Јахорине, само што на Клеку планини нема клековине и неких алпијских биљака које траже шкриљасту подлогу као на пример Ајида ругашЛаИз Б.

Даље, наведено је 79 биљака убратих на Клек нланини '). Ж. Јуришић. 1) Види о истом : Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини 189*2. г. год. IV. књ. III. р. 9,45—247.

77. Ђ-г ВгсћагсI роп ТУеШШп. ВеИга§" 2иг Пога АЊашепа. — ВеагћеИпп^ 4ег уоп Ј. ЈЈогОег 1И1 Јаћге 1890. гт СгеНе1е Лез 8 агЂадЋ ^евапипеНеп РДапгеп. М11 5 ТаМп. (Овај је спис изашао као 26 Не11: ВЊИоЉеса Во1атса — АМшкИип^еп аив с1ет (денаптИцтћЈеЈе (1ег Во1атк. Негаиздећеп уоп РгоГ. В-г Сћг. Виегззеп ипс! ЈО-гР. Н. Наеп1ет. Сазве!. Уег1а§ уоп Тћеос1ог Пзсћег. 4° р. 1 —103.) 1892. Шар Планина је онај масив што се испречио од северо-иетока на југо-запад а између Ситнице, Вардара, Црног и Белог Дрима. Из тога се масива издвајају многи изданци са особитим именима. Пре Гризебаха ретко је који научник долазио у та брда да их проматра и да по њима прикупља природнине. Гризебах помиње да је Роидиеоте Уоуа^е сћаиз 1а Сггбсе. Рат 1820. споменуо понешто о биљу тога краја; за тим налази се научног помена о биљу тамошњем ж у Апп Воие-а (Ба Тигугпе сГ Еигоре 1841. Рапв). Гризебах је ботанизовао по Шари 1839. године. Помен о томе налазп се у Ке18е Аигсћ КитеИеп ип(1 пасћ Вги88а ш Јаћге 1839. СгоеНп^еп 1841. и у 8рш1е§тт Иогае КитеИсае е! Ву1ћипсае I и II. Вгип8У1§ае 1843. п 1844. И ако су многи знали да овај крај Балканског Полуострва садржи врло многе а поучне прилоге за ФИтогеограФију биљака, ипак нико скоро није тамо залазио а то понајвпше са несигурности путовања као и због тешког а непоузданог превоза итд. Истом 1890. године прошао је уздуж и попреко Шару г. Ј. ВбгПег. Исте године, за време школског одмора, путовала" је на Шару и једна србијска експедиција, која се састојала из једног геолога, једног геограша и једног ботаничара. Ова је експедиција скупила многе природнине и сместила их у београдске музеје или кабинете. Г. Ј. ВогДег нарочито је брао биљке по Љубитрну '), Кобилици и Сердарица Дурану. Те је биљке г. Д-р Ветштајн проучио те је тако постао састав под горњим натписом. Г. Ветштајн у свом уводу, у ову књигу, казује нам, управо учи нас да Шар Планина, по политичкој деоби, припада северном делу Маћедо-