Просветни гласник

није. Али, ношто се, вели он, у етнограФском об::иру за овај крај чује име Албанија то он и нише да је Дерфлер скупљао биљке по Албанији (!). Пре но што нас је упознао са Флором Шар Планине, г. Ветштајн разлаже нам њену ФитогеограФСку важносг не (амо за целокупно Валканско Полуострво већ и за сву јужну и средњу Европу као и за систематску ФитогеограФпју. Флора Балканског Полуострва заслужује и пажњу и интересовање с више погледа. С једне стране, то је по пространству мала европска Флора, али која је у релативно дугом времену бнла у непрекидном развићу ако не потпунце а оно бар делимице. С друге стране, Флора овога дела Европе играла је велику улогу при оној сеоби живих створова која се догодила кроз глацијално доба 2 ). Данас се више не сумња у то да су земље средоземне области, једини делови Евроне, у којима се у многом биљу репрезентовала терцијерна Флора. То показује и богасгво облика уопште, мноштво ендемичких врста, као што непосредно сведочи и налажење фосилног биља, подударање медитеранских типова с иоточно-азијским, и т. д. Балканско Полуострво, међу медитеранским земљама, заузима важно место како својом површином тако и просторношћу, својом широком везом у позадини са Европом, својим многострукжм реље®ом као и непосредном везом својих Јгланинаса средње евронским. Још за време терцијера, у Европи морала је се извршити деоба биљнога света у Флору долина и равница и висина. Наступ првог (дилувијалног) леденог доба уништи ону у средњој Еврони, и она се могаше задржати и то делимице само још у неколиким климатски заклоњеним местима. За време тог леденог доба на Балканском Полуострву не беше толико и такво расхлађење да сатре цео биљни свет; али свакојако спуштање темнературе и климатско мењање, које је с тим у вези, могло је бити тако знатно да многи терцијерни типови изумреше, други беху на јужни део сузбијени, а планине на северном његовом делу постадоше склониште оним. типовима који у средњој Еврони изумираху. Из ове Флоре знамо многобројне, још у терцијеру зачете алпијске врсте, којесукадре билеиздржати леденодоба и попрестанку овога поново пусто земљиште населише. После ових општих напомена, писац нас упознаје аа вегетацијои појединих висина у Старој Србији, у којој разликује тројака удружења биља. А. Вегетација равнице. — Овом региону нрииада једна трећина у овом раду проматраних биљака а њихов је број доста велики. Писац је важније биљке саставио у таблицу у којој се налази 41 врста. Код сваке врсте на-

ведено је да ли је она распрострта у којој од оне три Флорне области што су развијене у средњој и јужној Европи; да ли дакле тај облик спада у медитеранску, понтијску или балтијску област, или га треба сматрати за ендемичан. За већину ендемичних врста напоменуто је којој су области најблнже. Флора равнице састоји се из средоземних и понтијских типова. Од 41 у таблици наведене ®еле, 29 специја припадају средоземном а 20 ®ела понтијском. Па и ендемичке биљке припадају овим двема Флорама. Овде је особито важно: прво што балтијских биљака нема, друго што се мешају средоземни и понтијски елементи. Тешко је, управо немогуће у Флори равнице раставити те две области, јер има доста облика, готово половина (15 њих) без ендемичних, који припадају обема флорама. На основу овога изведена су два закључка: прво, да је у области Шара повучена граница између медктеранске и нонтијске Флоре, носледња се одатле па на северо-исток пружа и све више ослобађа медитеранских типова. Друго, ово говори за прави однос обеју Флора, за тачну предпоставку једног и истог извора. Б. Вегетација брдских страна. (Вег^ећап§е). — Релативно мален је број биљака што образује ову вегетацију. Ниски брегови и^брда као и подгорја вшпих планина нокривени су честом у којој су у надмоћности Согу1и§ АтеИапа (леска) и СогуЈив Со1игпа (мечја леска) а састоји се и из (|иегси8 аибШаса ^ЛТМ.. Асег Мапспт (жест) и В11ХИ8 ветрегуЈгепв; испод овог дрвећа расте особито карактеристично биље: Р1ет адиШпа, 1)1§ч1а118 1егп1§']пеа, Ве1ошса УсапИса. Често се срета бела лоза (С1етаМ8 УИаЊа). Према овоме, ова је Формација истоветна са оном која у Србији и Босни планински регион заодева. Што се више у висину нење честа прелази у букову шуму, која се као нрави појас шири по високим брдима. Овај се поглавито састоји из букве (Еа§1\8 8Ј1таНса). Четинара тамо нема. У овом региону расту: 8епемо гирезМз \У. К., УЈо1а ОИтраса Сггзђ., СакгаЈпЉа §тап(Шога Мпсћ., 81(1егШ8 8саг<Иса Сггвђ., Втапа Ре1ороппе81аса В0188. е! НеМг. Горњу границу букве одредио је БогДег на Љубитрну око 1900 м. (по мерењу Веск-а и Мигђеск-а горња граннца букве у јужној Босни лежи између 1600—1740 м., по \\л11кош111 -у она је у Апенинима на 1969 м. нри истој гаирини. Гризебах је био ставио за Шару ту границу на 1416 м.) на Кобилици око 2000 м. Ин•тересно је да букова шума, која се у северним нланинама Балканског Полуострва свуда може сма-