Просветни гласник

трати као репрезентант балтичке Флоре, у области Шаре тај карактер губи. У овом региону нема елемената балтичке Флоре: четинара, врба, боровнице (Уасстшт), црнице (Епса), итд. Јужна граница балтичке Флоре иде од нрилике уиоредо са линијом северо-албанијских планина. В. Вегетаг^ија високих иланина. — Овај регион почиње изнад границе букове шуме. Од четинара овде је искључиво вења (Јишрегив соттишз), која се и на највише врхове пење. У У овом региону, а по оним просграним рудинама расге велики број биљака од особитог интереса. У једној таблици р. 9 —10 сасгављен је преглед важнијих репрезентаната шлора важнијих европских планина и упоређен са вегетацијом Шаре. Из тога прегледа види се да преовлађују алпинке (42,8°/ 0 ). после којих долазе елементи апенинске Флоре (38°/ 0 ), који се састоје у великом броју из алпијских типова, а од ендемичких облика могу се многи сматрати као сродници алпијских биљака. С погледом на геограФски положај Скардуса незнатан број грчко - оријенталних планинских биљака (17,8°/ 0 ) врло је важан. Елементи кавкаске Флоре то су такве врсте, које су по већини европских и западно-азијских планина распрострте, а при том Флору Кавказа не карактеришу. Јако је приметан велики број ендемичких облика. Више од трећине целе Флоре овог региона су ендемичке биљке, и у овом погледу ниједна се Флора у Европи не може упоредити са овом облашћу. Од ендемичких биљака сасгављен је упоредан преглед за Алпе тс1. Карпате, Апенине, Пиринеје и грчко-оријенталне планине. И, од 29 ендемичких врста, 15 су алпинке (51,7°/ 0 ). Према томе флора високих иланина у Старој Србији ирииада алиијској флори. Жногим алпијским типовима јужна је граница у Шар Планини (на пример: 8ах1Јта §-а аГгоМез Е., Меит пигкеШпа Ог(п., Уа1ег1апа топ1апа Б. (1ур.), СгаИит ашзорћуИит УП1аг., ЕЈпаг1а а1рта МШ., СћатИеа ге11си1а!а Кеги. и др.), а ту је или мало јужније и јужна граница евроиској алиијској флори на Балканском Полуострву. Из помињатих прегледа изведени су и ови резултати. Од 81°/о пиринејског типа међу ендемичким врстама, 9 ендемичких Фела, поменутих у прегледу, имају блиске сроднике у Пиринејима. Од тих 9 специја три су од особитог интереса. (\ло1а Сгтећасћи, А(1епоз1у1еа опеп^аНз, Ме1атругит 8саг(1Јсшп), јер оне морФолошки сличне заступнике у Алпима имају, напротив шест врста су искључиво пиринејском биљу сличне. Од тих Фела КатошНа зегђхса је већ одавна позната у ГЕОГР. ЛИТЕР. О БАЛКАН. ПОЛУОСТРВУ

том погледу. Данас се не сумња у то и може се објаснити да је то биљка велике геолошке старости и да се она распростирала некада преко Алпе до Пиринеја; долазак њен у Алпе онемогућен ја због климатских промена (ледено доба). Ништа не смета да се ово објашњење примени и на друге врсте. У том погледу особито је важна АврепНа БогПеп ТУеНв!., која је усамљена према алпинско-апенинским биљкама а сродна са једном пиринејском (АирепПа ћјг1а Кат.). Друга важна чињеница је многострука сличност старо - србијске Флоре високих планина са оном у средњој и доњој Италији, то се особито односи на специје којих на Алпима и на нланинама у сев. Италији нема а за које се предиоставља да нису животињама, ветром, и т. д. распрострте. Такве су биљке особито: СагЛатгпе дГаиса 8рг. (до сада позната из Калабрије и Сицидије с једне стране, Истрије, Далмације, Хрватске, Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе и Старе Србије с друге стране), Втиш саргШит КИ. (познат из средње и јужне Италије, даље из Далмације, Црне Горе, Херцеговине, Хрватске, Восне, Србије, Старе Србије и Бугарске), ЗсаИоза Сгагдатса Рог1а е1 Шдо (позната са брда Гаргано и сада из Старе Србије), Сатраш1а (Шоза Теп. (позната из средње Италије, Црне Горе, Старе Србије и северне Грчке), <ЛоЂи1агГа ћеШсИјоМа Теп. (позната из јужне Италије, по том из Крајине, и Истрије, и југоисточне пограничне области до Албаније), од ендемичких Таттт 8сагсИсит ЈУе(Ш. АпШуШз аигеа Рг§. Ти односи нису до сада непознати остали, они нађоше свог природног објашњења у аналогији са оним између пиринејских типова и балканског полуострва или, и ово је у појединим случајевима (као код бсаМоза Сгаг^ашса, СатрашПа ГоНоаа, Сг1о1зи1аг1а МИсШоНа) једино могуће објашњење, — са предпоставком да је у релативно доцнијем геолошком времену постојала веза суве земље између Доње Италије и Балканског Полуострва, за коју говоре не само геолошки већ и зоолошки податци. Трећа важна чињеница је налажење биљака, које у европској Флори заузимају потпуно усамљена места. Амо припада од споменутих најближи заступник род Пе<1гаеап1кт и ВгисЈсепЉаМа врпсиУфога. Ва прву писац мисли да, по морфолошким и геогра®ским податцима садашњих врста тога рода, може је сматрати као осгатак некада распростртог типа у Европи а који је сада на умору, Распростирање ВгискепЉаНа једино ова посгавка може објаснити. Ендемитичке биљке, са усамљеним местом у систематици између геогра®ијски најближих врста, 10