Просветни гласник

могу се сматрати као заостале чланице раније развијаних Флора, за шта говоре оне раније споменуте ендемичке биљке Старе Србије, а има више основа да се говори о великој старосги тих ендемиста. — Овде је заметнуто питање о ендемичким облицима и за то да се лакше избаци питање о развићу Флоре високих планина на Шари. Поменуто је да међу неендемичким облицима од 53 врсте, има 86 алпинки а само 15 грчко-оријенталних, а у процентима то је 68°/ 0 алпинки и 28°/ 0 грчко-оријенталних. Са свим друкчије стоји овај однос кад се носматрају ендемички облици; ови, у погледу њиховог родбинског односа, показују 51,7°/ 0 алпинки а 87,9°/, грчко-оријенталних типова, дакле, упоређене са неендемичким облицима, алпинке опадају а грчко - оријентални типови знатно напредују. По предпоставци да су ендемичке врсте старији типови то нас води закључку, да у оно време, у које су се ендемичке врсте образовале, елементи грчко -оријеталне Флоре узеше већег удела него данас у еастављању вегетације високих брда у Флори Скардуса, да је дакле напредовање алпијских елемената доцније наступило. Још у терцијерно доба беше се образовала карактеристична Флора високих планина. Ова Флора имаше многе облике заједничке с Алпима, које се одатле и даље распростираху; поврх тога та Флора стаја у непосредној вези са Флором средње и доњо италијанских брда. Настуц леденог доба расхлађивао је и старо србијске планине а као последица тога насгупи климатска промена услед чега многи терцијерни типови изумреше и наступи сеоба алпијских биљака. Већ пре тога беше веза суве земље с Италијом прекинута. У Алпима сасвим изумреше многи терцијерни облици, највшпе они што југу припадаху, док се они у планинама јужне Европе овде онде задржати могаху. По нестанку леденог доба Алпи се почеше одевати биљем, а настањиваху се они заостали облици што се одржаше на јужним и источним планинама, којима се придружише релативно мало старији терцијерни типови. У старо србијским планинама температура се на ново повиси а услед тога алписки елементи опадаху, али то рашћење топлоте не беше тако знатно да би потпуно алплнке истисло а опет сеобу оријенталних елемената у већој множини довело. И тако ми још и данас видимо Флору високих брда састављену из алпијских и старијих терцијерних облика. Мешање старије Флоре са оним алпинкама што амо продираху, с доцнијим опет помицањем оријенталки мораде као последица наступити богато образовање нових облика на Балканском Полуострву,

Од стр. 15—95 наводи биљке, које је Ј. ПогДег скупио у екскурсији по Старој Србији. Фамилије и родови биљака поређани су оним редом који је изложен у Мугмд: Соп8рес1из БЧогае Еигораеае. Уза сваку наведену врсгу забележено је и место где је она брата, а код сваке је г. Ветштајн имао по што пгга да помене. Тиме је не само ублажено оно монотоно набрајање имена биљака већ је и спису дата већа вредност. Поједине специје и родови су јасно и критички обрађени те ће и за то моћи послужити као ручна књига свакоме, који се бави проучавањем биљака из југоисточне Европе, свакоме који студира ма који крај Флоре Балканског Полуострва. — Неколике врло сродне ®еле писац је и упоредо описао те да им на тај начин јаче истакне обележја. У овом спису наведено је за Флору Шар планине свега 261 специја, од њих 241 врста припада Фанерогамном биљу. Двадесет ®ела су криптогамке и то 11 папрата, 3 маховине, 2 лшпаја и 4 гљиве. Од старо србијских цветница нове су за науку: Вгађа БогИеп ДУе1М. Љубитрн, А1у88ит 8сагсИсшп „ „ УГок 1аМ8ера1а „ Кобилица 8Пепе 8сћтискеп „ Сердарица-Дуран, БЈапЉиз бсагсИсиз „ Љубитрн „ АПзашсиа „ Горња Вода АпШуШб АПзапа „ Кобилица „ бсагЛса „ Љубитрн Ро1епШ1а БогДегЈ „ Кобилица 8ес1ит Дехиовит „ Љубитрн Вир1еигит С [па(1г1<1еп1а1шп „ Доња Вода Азрегик Ббг11ег1 „ Кобилица РеЉси1аг18 СггазеБаНИ „ Љубитрн Ме1атругит 8саг<Исит „ Сердарица-Дуран. Батшт 8сагсИсит „ Кобилица Тћутиз АИштбН. Вгаип „ „ „ гу^огат Н. Вг. „ „ Међу оним биљкама што их је БогДег по Шари скупио нађено је и неколико врста које су прво у Србији нађене а у Београду проучене. Те су : Егу8шшт сотаћш Рапс. Љубитрн УМабгпзеТзасМапаУЈз. &Рапд. Шар Планина 6гешз1а %88апа Ре1гоу1с. Горња Вода Ми1§-е(1шт Рапс1сИ У1з. Сердарица-Дуран КатопсИа бегћхса Рапс. Љубитрн. Ж. Јуришик.