Просветни гласник

75

10*

1) Различито су писали, разни писди, име највишег виса на Шари планини. Гризебах нише Љубатрин ; на генералној карти 1:300.000 тај је вис означен именом Љуботри. Ј. Цвијић (У Ете Ве81е1§ип^ гјез 8аг-Б,(§ћ ЛУ1еп 1891.) употреблава име Лзубетен. А Ветштајн пише Љубитрн за то што је БогПег чуо да га тако тамо изговарају. Висина овога врха на поменутој карти је 3050 м., Гризебах рачуна на 2500 м., 8кее1) (М1Мће1. с1ег Оео§г. Оезе1зсћ. \У1еп 1890.) такође 2500 м., а по Цвијићевом мерењу он је висок -3740 метара. 2) У овом погледу Флора Балканског Полуострва упоредл>ива је са шпанском Флором, само је Флора Шпаније боље ироучена. За њено проучавање особито су заслужни \УЈ11кошш и Глап^е (Пога Н1зрап1са).

78. Ст. Н. ШишковЂ. Ср&днит4 Родопи. Славиеви Гори (Родопи), снисание. 1894. У овом унраво туристичком иједино за иснитивања и описивања Родопе намењеном часопису, ночео је излазити орограоски и хидрогра®ски преглед средње Родопе. 79. Ргапг ТогЛа. Еше §ео1о§18сће НеГве т сИе Боћггћбсћа. 8сћгИ1еп /мг Уегћгећип^ <1ег па1игт88еп8сћаШ1сћеп Келп1ш'88е т \УЈеп. с. 545—604. 1893. Добруча се издиже као острво из дунавске равнице. Она приморава Дунав да мења правац (И-3. у Ј-С.) и тече Северу. Ушћс његово је управо код Галца, а делта од Галца до обале Црнога Мора је залив испуњен и засут дунавским алувијумом. — Поред Дунава су, нарочито у јужном делу Добруче, инундациона језера, која воду од Дунава приликом поводња добијају. Особито је у том погледу интересна долина Карасу, која се од Черне Воде према Меџедији пружа и представља низ језера. Има језера и уз Црно Море. Поред познатога Разима са острвом Попин (које Тула није посетио), интересно је Еанарско Језеро код Еистенџе. Оно је уским, из алувиума (песка) сасгављеним језичком одвојено од Црнога Мора. У језеру су многи извори слатке воде, те је и његова вода слатка. — Највећма падају у очи мачинске иланине, правца СЗ-ЈИ са највишим врхом Скала Прукупу Даг (840 м.). Оне су таласасти венци са многим оштрим врховима, те чине утисак планине, и ако су ниске. Јужни део Добруче је састављен из хоризонталних или благо нагнутих слојева доње креде ; преко њих долазе трошни кретацејски пешчари, а над њима су изнеђу Черне Воде и Еистенџе сарматски кречњаци и лапори. Горњи слој чини врло дебео лес, местимице смењен силтом од 3—8 м. дебљине. — У северном делу Добруче дижу се из леса брегови састављени из старијих стена, и

овакво је земљиште од Мачина до лагуна на ЈИ. Најстарије стене око Мачина и Гречи јесу гранит, за тим гнајс и други кристаласти и полукрисгаласти шкриљци, који се дижу до висине од 500 м. Преко њих долазе, северно одавде, тријаски слојеви (кречњ-'ци и шкриљци) са пор®ирима и мелаФирвма. У овој области је Вабакај, који је састављен из слојева горње креде, лапора са иноцерамусима и пешчара; испод ове серије слојева види се на СИ 1 јура'). 1) 0 геолошким приликама Добруче најбољи су и управо једпни били радови Петерсови: Ке1већпеГе ете$ ДеиЈзсћеп N31игГогзсћегз аиз Јег ВоБги4зсћа. 0з1егг. Кеуие 1865 и 1806. ОгипсШшеп гиг Оео§гарћ1е ип(1 Оео1о§1е ^оп ВоћгиСзсћа. 1)епкзсћпПеп (Ј. ка18. АкаЈ. <1. ЛУЧззепзсћ. XXVII. 1867. 80. ј О-г Мах ЈутргГсШ. ВГе 81;га88е (1ег Багс1апе11еп. 1паи§-ига1-1)188ег1а110п. С. 71. са једним картом. Вгеб1аи 1894. У првом одељку писац говори о геограФСком положају Дарданелске мороузине и њену имену. Еао узан канал између два континента ова мороузина је згодна веза између Европе и Азије, али се из унутрашњости ових континената теже долази до Дарданела него до БосФора. И геограФски положај Дарданела (трачанског Херзонеза, доцнијег Хелеспонта) и његов културни значај изостају иза БосФора. Име Хелеспонт тумачи се познатом нричом о Хели; у познијим византијским временима назвата је мороузина Дарданелима, а на средњевековним картама звала се Вгасћшт 81-1 Сгеог§ - п. Турци је зову Гелиболи Богаз, т. ј. галипољска мороузина. У другом одељку писац разматра морфологију Дарданела и дели их теснацима између Чанак Еалеси и Еилид Вар и код Нагара Буруна у ова три дела: југозападни, средњи и североисточни. Дужина је целе мороузине 65 км., дужина европске обале њене 71,5 км., а азијске 86,7 км. Највећа ширина Дарданела је 7,5 км., најмања 1,22 км., средња 4,6 км. Највећа дубина мороузине је 104,3 м., средња 46,07 м. У трећем је одељку говор о води и струјама у Дарданелима. У мороузини има струја на површини, која је нодељена на две, обе правца СИЈЗ., а у дубини од 40 м. је доња струја. Струја на површини има средњу брзину од 2,78 км. у часу, а највећу од 8,3 км. у часу (по Богуславском). Горња струја је нај јача у иролеће, кад руске реке унесу много воде у Црно Море и његов ниво нарасте. Максимална брзина, доње струје је 1,464 км. у часу. — Узроци дарданелских струја су прости. Ниво Црнога Мора је виши по