Просветни гласник

Средоземнога, л то због обилног нржтицања воде у Црном Мору, а јаке евапорације у Средоземном; отуда струје, које су нај јаче у пролеће, пошто је ниво Црнога Мора тада највишк (+130 мм. у Марту, а минимум је — 61 мм. у Јануару). Узрок доњој струји је тежња, да се изједначе воде Средоземнога Мора, богатога сољу, и Црнога, које је најмање сланоће. Отуда иостаје доња струја, која тече из Средоземнога Мора кроз Дарданеле и БосФор Црноме Мору. — И стари су знали, да је вода Хелеспонта хладнија од воде Белога Мора. У Хелеспонту је темнература воде на површини (у средини) 22, 20 Ц, а у дубини од 72 м. 18, 10 Ц. Хелеспонт се никад не залеђава, али у њега допиру ледене санте из Црнога Мора. Од седиментних творевина су на обалама Хелеспонта заступљене поглавито терцијерне и квартерне. Прве су око 800 м. дебеле, леже на палеозојским шкриљцима, делимице су хоризонталне, делимице јако дислоковане, и по томе изгледа, да су геотектонски узроци суделовали при стварању Дарданела. И трахитске стене код дарданелских замака говоре томе у прилог. У последњој партији писац се бави о насељима око Дарданела, а на основу богате литературе. Да поменемо само неколике интересније податке. Насеља су једно према другоме на европској и азијској страни Дарданела. За највеће узине Дарданела везана су насеља: Чанак Калеси (званично се зове Еале Султаније) и Килид Бар (значи: кључ мора). Година 1462. и 1468. подигао јо на та два места султан Мухамед II. градиће и наоружао их топовима, да би бранили улаз у Хелеспонт. У Чанак Калеси има 7000 становника, после Галипоља највеће је'место на обали Дарданела. — У северном крају су Две вароши, врло старог порекла: Калиполис и Лампсакис, последња, на малоазијској обали, од малог је значаја. Калиполис (сада Галипољ, турски Гелиболи) помиње још Страбон, а у XIV. веку је он већ био главна варош Хелеспонта, као и сада. Гимљани су овде прелазили мороузину. 81. Л. ]Ј <п>ес1т1зе('. Сћехтвсће ТЈп^егзисћип§еп Лез Зсћигаггеп ип.(1 Агор&сћеп Жеегеа. Аппа1еп <1ег Ну<1го§тарћЈе иткЈ шагШтеп Ме1еого1о§-Је, ћегаив^е^еђеп уоп с!ег с!еи1асћеп 8ее№аг1е т Нат1>иг§\ с. 420. 1893. Л.ебединцев, који је као хемичар пратио руску геограоску експедицију по Црном Мору, саопштава резултате хемијских испитивања нарочито Н 2 8 и хлора, а за тим у таблицама излаже температуре воде Црнога Мора у разним дубинама.

82. В. ^ерзтз. еео1о§Ге уоп АШка. Еш ВеИга^ гиг Гећге тот Ме^атогрЗштиз с!ег Ое| 81ете. С. 196. ш11 етиет ТЛеЊИс!, 89 ГгоШеп 1т Тех1, 8 Та1е1п ипс! е1пет АНаз уоп 9 §-ео1о§18сћеп КаИеп. ВегИп. 1Не1псћ Ке1тег 1893. 83. А. Рћтррзоп. Ићег зете гт Аи11;га§е Лег бевеПзсћ. Г. ЕгДкипДе аш§еШћг1е Рог8сћип§8ге18е т КогД-бпесћеп1аш1. Уегћ. с1. (ЈвбеИбсћ. Г. ЕгсПитсћ Ј\° 21. с. 57 — 69. 1894. Западни део Јеладе испуњавају веначне планине, поглавито правца ССЗ-ЈЈИ, састављене из кречњака и шкриљаца. Правац планина у источном делу Јеладе управан је на први, правца су З.-И. И једне и друге су за млађег терцијера раздробљене, поједини делови планина потонули су у дубине, постале су дубоке котлине, које су по том испуњене алувиумом и преобраћене у плодне равнице; од оних, које су биле нрема мору отворене, сгворили су се заливи. У Албанији имају венци динарскога система такође правац ССЗ-ЈЈИ., али су збијени и међу њима нема котлина; за то је Албанија скроз континентална. Епир и Тесалија чине прелаз између ових двеју области. И Епир је испуњен венцима планинским динарскога правца, али по њему нема котлина јужне Грчке; исто тако оп нема ни албански карактер, за то што су између венаца његових уметнуте велике плодне уздужне долине. И клима је много блажа него у Албанији, али није грчка. Према И., према Тесалији, венци иланински су све збијенији до Пинда. Иза њега настаје иространа котлина, са свих страна ограђена планинама: Тесалија. На 3. је њеном Пинд, на И. Олимн, Оса и Пелија, на С. је одвајају од Македоније Камбунијске Планине, на Ј. Отрис од Сиерхејеве равнице. Ова котлина би се на први поглед могла поредити са македонским котлинама, али је разноврсна као грчке. Она се збиља не састоји из једног басена, већ из многих мањих, који су ниским пречагама један од другог порастављани. Због те затворености ове земље су и остајале иза праве Грчке по историјском значају; у грчкој култури оне нису никад активно учествовале. Те је области, нарочито Пинд, испитивао Филипсон, прелазећи често преко границе, у турске крајеве, и праћен увек жандармима и суваријама. Та су путовања, као и изложена ошпта разматрања, врло интересна. Да поменемо још неке од његових резултата.