Просветни гласник

Отриске Планине су састављене из серпентина, за тим из шкриљада и кречњака Формације креде; између Кастаније и Еардице и југозападно од Трикале еоценски шкриљци ове планине чине подгорје кречњачког венца Пиндова, које је од ове планине растављено долином Мегдове. — Камбунијска Брда састављена су из кристаластих шкриљаца, имају правац ЈЈ И. и припадају према томе сисгему Олимпа. — Северозападно одавде настаје предео Касија, депресија испуњена готово хоризонталним лапорима и песком (вероватно олигоценским); она је прелаз од тесалијских македонским терцијерним басенима. Олигоценској Формацији Касије припадају и конгломерати код Калабаке, који се распадају заостављајуки торњеве и стубове, на чијим су врховима познати метеорски манастири. — Зигос (Лакмон сгарих) је једина преседао нреко Пинда висока 1500 м., њиме комуницира Тесалија са Епиром. Овде је Пинд најужи: са И. Пенеј, а са 3. Артанска Река просекли су све друге венце осим овога, на којем је Зигос. На Зигосу долази серпентин под кречњаком Пинда. Одавде је приспео у Јањину, прелазећи епирске венце, где у синклиналама мезозојског и еоценског кречњака леже пешчари и шкриљци ®лиша; у овим су синклиналама реке издубле долине и делимице их алувиумом испуниле. Пинд се не састоји из два венца растављена широком долином, као што је до сада на картама представљано, већ из многих збивених венаца, које Аспрос, вијугајући, неколико нута пресеца. Плаиина је дивљачна и непроходна, и ако јој највиши врх не прелази 2800 м. Један од најдивљачнијих предела у њему је АграФа са албанским становницима, АграФиотима, највећим разбојницима. Културни елеменат су у Пинду Цинцари, који граде местимице насеља и од 5000 становника, као што су Мецово, Сираку, Кранија. — Пинд је састављен из танких слојева кречњака отворене боје, у којем има рожнаца, он одговара олонском кречњаку, а по свој прилици је еоценски, а с обе га стране нрате зоне Флиша. Последњи венац Отриса, правца И.-З, прелази постепено у меридијански венац Пинда и по томе слути Филипсон, да ће све грчке планине бити различне зоне једнога истога планинског система. Да поменемо, да је Најмајер био утврдио да су планине на 3. и И. Грчке различне. Источне планине су створене пре Пиндова система, па су по том иснросецане раседима, који тектонски припадају Пиндову систему.

84. 1)-г ЛЏтед Рћтррзоп. Бег Кора188ее т Ог1есћеп1ап(1 шн! вете ТЈт^е1гап§'. ХеИзсћгШ (1. СгевеПбсћ. 1 Ег(1ктм1е т ВегНп. М. XXIX. № 1. с. 1—90. 1894. Копајско је језеро у Беотији; оно има у главноме облик четвороугаоника, чија је дужа димензија, правца ЗСЗ—ИЈИ, велика 24 км., а кра^а 13 км. Површина је дна велика око 850 км 2 . На С. је ограђено планинама Хломом и Св. Илијом, на И, према евбејском каналу, планином Птон, и на Ј. Хеликоном. Са западне стране уливају се у језеро три највеће притокв: Ке®ис, Херкина и Фалар. Земљиште око језера састоји се из кречњака, шкриљаца и пешчара, који се смењују. Уз шкриљце иду серпентини, а са њима јаспис, који Филипсон сматра као контактну творевину. Ова серија слојева припада кретацејској Формацији. — Депресија, у којој је језеро, тектонско је улегнуће. Језеро спада у језера карста, слично је, дакле, пољима у западној Босни и Херцеговини. Геолошки део овога рада ослања се поглавито на испитивања Битнерова, пошто је Филипсон кратко време, само три дана, пробавио око језера, а класиФиковање Копајскога Језера у језера карста било је одавно утврћено. Нових проматрања изнео је Филипсон разгледајући поноре Копајскога Језера, које Грци називају катавотрима. Стање је воде у језеру било врло ироменљиво, тако да има година кад оно са свим пресуши, и других, у којима му ниво толико нарасте да поплави околину и спречава обрађивање врло илодних ноља. За то су још од митских времена, по том у класичном добу и у средњем веку, искршавали разни нројекти за исушивање Копајскога Језера, а неки су од њих и извођени. У последњим годинама је једно Француско друштво предузело радити на исушивању Копајскога Језера; и ако радови нису још довршени, оно је још сад нресахнуло. Уз рад иду две карте Копајскога Језера: једна геограФСка, размера 1:150.000 и друга мања, геолошка. 85. А. СтаИе. 1>-г А. РћШррбоп'8 Ноћепте88ип§еп јп Коп1 шк1 МШе1-Сгпесћеп1апс1 шн1 ТигИбсћ-ЕрЈшк 11п Јаћге 1893., ћегесћпе! топ —. 2еШсћгШ (1ег СгезеПвсћаП Љ ЕгЛкиМе т БегНп. В(1. XXIX. № 8. с. 260. 1894. Наставак висинских одредаба, које је Филипсон вршио на Пелопонезу и које су штамнане у