Просветни гласник

овом иетом часопису (1889. е. 381). И сад је Гале срачунавао анероидске податке по Формулама и Јордановим таблицама као оне са Мореје. Читано је са Бонеова (Воћпе) анероида бр. 1650., а испитиван је само после свргаеног путовања у физичко - техничком заводу у Шарлотенбургу. Ва доње етанпце узете су метереолошке опсерваторије у Атини, Волу и Кр®у. Места, чија је висина одређивана, груписана су по овим областима: 1. Атина, Теба, Ламија; 2. источни Отрис; 8. западни Отрис; 4. планине Флиша између тесалијске равнице и реке Мегдове. 5. Камбунијска Брда. 6. Преседао Цигоса (Лакмон) и северни део грчкога Пинда; иптересно је да је висина Цигосове преседли 1650 м. (код Киперта 1550 м.); 7. турски Епир осим Пинда; висина је јањинског језера 500 м.; 8. западни Пинд, између Арте. и Аспропотама; највиша мерена тачка је преседао Ставрос 2080 м.; 9. источни Пинд, између Аспропатама, Пенеја и Мегдове; највиша мерена тачка је врх Авго 2150 м.; 10. обласг између Стеноме, Карпенизе, Лидорике и Витринице, 86. Ј. Напп. 2иг ћаготеМзсћеп Ноћепте88ип§. УегћапсПип^еп <1ег СгевеПбсћаГ! Љ ЕгсПшпЛе. М. XXI, № 9. с. 534. 1894. Хан замера резултатима горњега рада у томе, што није корекција за тежу израчунавата по Перт5ћУ1 неровоЈ Формули [§■ = §- 0 (1 — , у којој се узима у рачун и опадање теже са висином. Незгодније је што је Гале срачунавао анероидске податке по практичним Јордановим таблицама, које вреде поглавито за средњу Немачку. 87. Е. с1е МагдегГе. Г^а §ео1о§Ге Ли Ре1оропеве сГ арг^з М. РћШррзоп. КоитеПез ^ео§тарћ!дие8 аои! 1893. Износи орогенске резултате важнога рада Филипсонова, који је приказан у прошлогодишњем Лрегледу. Ф. је доказао оно што је Најмајер предвиђао, да су источни делови континеталне Грчке, где превлађују мермери и кристаласти шкриљци, у супротности према централним и западним, где превлађују еоценски седименти: у првима је нравац пружања слојева и венаца плалинских И-3., као у Атици, у другим су и слојеви и венци правца ССИ. и боре показују тежњу (Етолија и Акарнанија) да скрену Вападу, према норми, која влада дуж целих источних обала Јадранскога Мора.

88. Ј)-г Ткео&ог (т. Вкиркоз. В1е гл^е! §го88еп ЕгЛћећеп ш Бокпб ат 8|20 шк! 15|27 Арп1 1894. ХеИвсћпН (1ег ОеаеПвсћаП Гиг ЕгЉшкћ 211 Вег1т. ВЛ. XXIX. ЈТ» 6. с. 409 — 475. 1894. 89. ИззапсИег. Еев 1гетћ1етеп1;8 Ле 1егге еп бгесе. Ха1иге, 2 јиш 1894. р. 1 — 2 са картом. 90. Ргор. ј 0-г Сот(. МШориГоз. Б1е Ег<4ћећеп уоп Тћећеп ипс1 Еокг18 111 (1еи Јаћгеп 1893. и. 1894. I. Паз ЕгсШећеп топ Тћећеп 1ш Јаћге 1893. II. 1)аз дтовке ЕгЛћећеп тои Еокп8 ш Арп1 1894. Ре1егтагш'8 МШеП. X, с. 217. 1894. 91. ЈЈ-г А. ЈЉШррзоп. Баз (ћебјаћгГ^е ЕгсПзећеп т Еокпа. Уегћ. (1. бгезеИзсћаГ! Г. Ег(1кшк1е 211 Вег1ш. ЈГ» 6. с. 332. 1894.

92. А. 1ззе1. Сеипо 8и11а соп81ћи2:1опе §ео1о§1са е 8Т Ј:еиотеп1 §ео<1тат1с1 Ле11' Г8о1а (ћ 2ап1;е. Во11. еот. §-ео1. 11а1. IV. с. 144 —182, са геолошком картом. 1893. Скелет острва Занта чпни кретацејски кречњак, поглавито хипуритски, преко којега овде онде долазе оазе нумулитског кречњака. У источном делу острва има терцијерних, највише миоценских творевина, које су састављене из конгломерата (са Бисша ропзит и Б. §1о1ш1ап8), лапора са гипсом. Доњи део плиоцена састављен је из сивих и плавих лапора, преко којих долазе марински кречњаци и конгломерати. Квартер је представљен Гегга го88а-ои, тресетом и шљунком. Услед земљотреса, који Занте чешће потресају (последњи 1893. године) збивају се урниси, особито у плиоценским кречњацима, који леже преко лапора и глине. Епицентар трусова је у мору, и услед њих се на морском дну дешавају разноврсне промене: каблови се кидају или бивају седиментима затрпани, а морско се дно местимице утолеже. (Бееске: Хеиез Јаћгђисћ Г. Мшег. Оео1. е!с. с. 80. 1895.). 93. Е. А. Маг1е1. Без АМтез. Ее8 еаих зоиГеггашез, 1е8 сауегпез, 1е8 8оигсе8, 1а зре1аео1о§1е. Ехр1огаПоп8 воиГеггаГпен евесГибеб (1е 1888. а 1893. еи Ггаисе, Ве1§ћјие, АиГпсће е! Огбсе. р. 576. Рап8 1894.