Просветни гласник

У овој интересантној књизи изложена су нроматрања, која је Мартел чинио у карсту јужне Фрацуске, Белгије, за тим на Пелопонезу (види иотоњи реФерат) и у Јадранском Карсту. — Описан је извор Буне у Херцеговини, чија је вода беличасто мутна. М. мисли, да је то врело вода Валомске Реке, које нестаје у понору невесињског поља на висини од 812 м., а 20 км. одавде далеко. — Босна добија воду из високих поља, по свој прилици са планине Игумана. Температура њене воде је 8,1°Ц. Бистра је и после плахих кигаа, док су воде Миљацкеј Жељезнице и т. д. мутне. — Проматрана је и Река код Дубровника, понор у Цетињском Пољу, извор Црнојевића Реке, понори Љуте у Конавлима итд. 94. Е. Еадгапде. Еез Ђеггашв са1са1геб е* 1ез ехр1ога!;1оп8 (Јез сауегпез. Ви11. с!е 1а 8ос. 1>е1§-е 4е §-ео1., с1е ра1еоп! е1; сГ ћус1го1о§-је. Аппее 1893. Т. УШ. с. 42—54. и с. 82. 1894. По саопштењима Мартеловим изложени резултати његових испитивања у Саивзеб <1е Сеуеппев, од пре познати, за тим испитивања његова и инжињера Сидеридеса у Пелопонезу; овога Лрегледа се тичу само последњи резултати. Централни део Пелопонеза представља висораван, чија је средња висина 600—700 м.; по њој су низови високих слепих долина, између којих су планински венци, високи 200—1800 м. изнад дна тих долина. Из ових депресија не могу извори и реке отицати по површини, већ се вода њихова узјезери и отиче једино кроз катавотре. Кад се уношењем наноса смањи капацитет ових катавотри или се са свим зачепе, тада бивају?цела ова поља преобраћена у језера, и пошто та вода испари, остају блата, легла грозница. На ивици овог централног висоравна, јавља се иста вода, нрочишћена, у јаким изворима, ке®алари, који су главе свих река, што се уливају у Јонско Море и у заливе коринтски, лаконски и коронски. Таква су врела Еврота, Ладона, Ал®еја и Стикса.

На ово.ј централној висоравни има 7 поља, из којих вода катавотрама отиче; 1. Фенејско Језеро, чији је ниво висок 753 м., а на И. су од њега планине, вис(/ке 2370 м. 2. Стим®алско Језеро или Зарака. 3. Језеро Клименди. 4. Језеро Бонгијати. 5. античко орхоменско поље. 6. Триполичко Поље, највеће и најважније, у којем су развалине Тегеје и Мантинеје и 7. Франко-вризи. По Мартелу би испитивања на Пелопонезу имала ова два задатка: 1. њима би ваљало утврдити, којим катавотрама на плећима висоравни одговарају кешалари у суподини и 2. како би се могла исушити аркадијска поља, да би се добило више земљишта за обрађивање и уништио узрок барских грозница. — Мартел и Сидеридес испипитивали су поноре поља франковришког и триноличког и утврдили су, да је узина понора главни узрок узјезеравању воде. Понор Така (пред којим је језеро истог имена) у триполичком је пољу под брдом Кравари. Отвор му је С. окренут, широк 40 м. а висок 25—30 м. Од њега се пружа уска и ниска пећина, прелазећи у узину, која је нагнута за 30°, дугачка 30, широка 2 м., а 10 м. је испод нивоа језера Таке. Иза ње се пећина прошири у дворницу, која је 30—35 м. испод нивоа језера и прелази у две пукотине, од којих је једна 25 см. у пречнику, друга 50—60 см.; последња се, после 35 м. дужине, заврши басеном од 5 м. пречника, који је шљунком испуњен. Нису могли далеко продрети ни кроз други канал, јер су наишли на други басен, иза којега се пећина са свим сузи. Тај басен је на висини од 622 м. ; према томе Така не може водом снабдевати Ал®еј, чије је врело на висини од 654 м. Распрскавајући пукотине динамитом, Сидеридес је допро 45 м. испод нивоа језера Таке. Басен Верзову дренира пећина исгог имена, кроз коју се даље продрло, проширена је и тако је одведена вода из поменутог поља.

Примедб а уз реферат дрој 1. За време штампања овога посла, добио је ГеограФСки Завод Велике Школе из Вукове заоставштине једну збирку карата, међу којима су и три мени до сад непознате : 1. Карта на сегашнал Болгар1Л, ©рашл, Македошл, и на прил^жашит^ земли вђ 4 листовђ саст, иждивешето на Г-на ДимитрЈл Хаджи Русета. СтрасбургЂ. 1843. — велика карта целог Балканског Полуострва, на којој је и Србија означена. 2. 2ет1јоу1с1 сагеуте АизЂпапзке 1 јигпе №етаске, гајат 8уајсагзке, ТаПапзке, еигорејзће Тигзће и Сгегске. РгесНе1ап од Бга§. 8е1јапа и Веси 1847. 3. Сагће с1е 1а Ргтс1раи<;е (1е 8ег1ле е{; с1ез рауз епуноппапз Рапз 1850.; париска карта Србије, која је у многом друкчија и мања од СиркоФове. Све три карте припадају трећем (в.) периоду у развитк^ картограФије о Србији.