Просветни гласник

16

Према реФерату Савет је одлучио: да г. Антоније Фабрис има прописне квадиФикације за иредавача средњих шкода за групу наука историјскоФИЛ.0Л0ШКИХ. XVI. Саслушан је усмеии реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, по молби г. Јована М. Ковачевића, иривременог учитеља, који је молио да му се уваже неке године учитељ. службе. Према реФерату Савет је одлучио: да му се ова молба не може уважити. XVII. Саслушан је усмени реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, по молбп г-ђице Марије Подградскове, учитељице, која је молпла дајој се уваже неке годнне учитељ. службе. Према реФерату Савет је одлучио: да се ова молба г-ђице Подградскове не може уважити. XVIII. Прочитан је реФерат г. д-ра Јов. Цвијића, проФесора Вел. Школе, о прештампавању Карте Европе у размери 1:4,000.000. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Добио сам два писма Главног Просветног Савета, од којих се по једноме тражи од мене мњење о прештампавању карте Европе, размера 1:4000000, а по другоме ми се шаље на реФеровање Атлас за IV р. осн. школе од А. Стаматовића. На та цењена писма Главног Просветног Савета част ми је ово одговорити: 1. Дајући мњење о сличном, општијем пптању поднели смо Савету, г. К. Ф. Ковачевић, проФесор, и ја, опшприији пзвештај о томе, које- су карте, ручие и дуварске, и какав је атлас потребан за наше средње школе; том приликом смо нарочито обратпли пажњу на картогра ,ФСка издања Државне Штампарије, па, разуме се, и на карту, о којој се сада питам. Тај је извеш гај читан у седници Главног Нр. Савета п штампан у Просветном Гласнику св. за јул-август 1894. год. Обраћајући Савету пажњу на тај извештај,још ћу ово додати: ако је аоменуту карту неоиходно иотребно што пре прештампати, онда ваља на њој учинити измене у политичкој подели (у колико се изменила) и назвањпма, за тим унети нове, од тог доба подигнуте комуникације и потребне геограФСке сигнатуре, којих на њој нема.

2. Заузет пречим пословима не могу разгледати атлас Г. А. Стаматовића, нити о њему Савету реФерисати. Овом прпликом умољавам Главни Просветни Савет да ме поштеди од реФерата, а да ме никако не одређује за реФерента књижица и карата намењених основиој школи. 31. октобра 1895. БеОград. Захваљујем на поверењу д-р Јов. Цвијић с. Р. Савет је одлучио: да се у свему усвоји нови део овога реФерата г. д-ра Цвијића; што се другога дела реферата тиче, о томе ће се донети одлука кад г. Јосић, као други реФеренат, буде поднео свој пзвештај о поменутом делу. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 648-ип. 13. децембра 1895. год., у Београду. Били су : иредседник, Свет. Н. Вуловић; редовни чланови : д-р Драг. Мијтшковић, Ст. Довчевић, Јевр. А. Илић, Димитрије Јосик, архимандрпт Фириилијан, Момчило Иваник и Дим. С. Јовановик; ванредни чланови: Вогољуб Тирик, Јован Миодраговнћ, Љубомир Миљковић, д-р Демостен Николајевић, Мијаило Станојевић и Јован Максимовић. 1Тословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен заиисник &47-ог састанка. II. Савет је на овом састанку одлучио: да се од сада за неодређено време позивају у саветске седнице и ванредни чланови с правом гласа за решавање. Ш. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквенпх послова од 17. новембра ов. год., ПБр. 21903., којим се пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Аћима Стевовића, свршеног студента ФилосоФије на нашој Вел. Школи, који је тражио место за предавача у средњнм школама. Савет је одлучио: да г. Аћим Стевовић има ирописне квалиФикације за предавача у средњим школама из групе наука природних и математичких, пошто је уредно свршио прпродно-математички одсек на нашој Вел. Школи.