Просветни гласник

ПРОСДАВА ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛ.Е

То је без даскања успех, који подиже угдед и нашој шкоди и иашем народу, те се с правом може рећи, да је данашња прослава двадесетопетогодишњице Учитељске Шкоде — прослава културног напретка народног, прослава просветне тековине, која наш народ ставља у ред просвећених народа и која сдужи на част Србијп тим више, што јује XIX век затекао сужну, спутану роиским ландима, а ево је, где јошуистом веку као слободна земља, као Краљевина, сдави културне успехе свога просветног рада. Учитељска је Школа данас охрабрена, да са већим прегнућем продужи даљи свој рад, јер у двадесетпетогодишњој прославп њеној учествују сви просвећепи синовп целога српеког народа. Томе је доказ како овај богати збор најоддичнијпх гостију, тако и ведики број »пријатеља са стране, који духовно учествују у данашњој просдави и којп дадоше израза својим осећајима преко писмених п тедеграФских честитака. Радујући се оваком одзиву, Учитељска Школа изјављује своју најтопдију благодарност свима својим прпјатељпма, а из симпатија њихових црпе снагу за нове напоре и веће успехе. Учптељска Школа охрабрена је Данас за даљи рад највише тим, што на челу мплих гостију својпх — поред достојног насде^нпка Св. Саве и у целом православном свету најувалгенијег Архипастира, Високопреосвећеног Господпна Митрополпта Михаида и поред овако оддичпих представника наше интелигенције — у средини својој впди врховног заштитнпка српске школе и просвете, види Божјег миропомазаника, види свог милог Господара и Ераља, Који ју је бдаговолео високом посетом Сво-. јом одликовати. — Ја сам од усхићења немогућан, да дадем потпуног израза радосним и захвадним осећањпма својим, својих кодега исвојих ученика. Све што у овом тренутку радосно и бдагодарно срце може изразити, то је — из дубине српске душе чист, искрен, топао ускдик: „ Живео Краљ Александар I!" * * * После овог говора, говорио је г. Јован Миодраговић, проФесор ове школе. Говор г. Миодраговићев био је кратак, али исцрпан ; у њему су у најкраћпм потезима обухваћене све мене, кроз које је ова школа прошла — од њеног постанка до данас, и резудтатп, које је она дала. На овом месту да напоменемо и то, да је г. Миодраговпћ по решењу проФ. савета Учптељске Школе написао и књигу: „Учитељека Шкода у Београду за првих

Двадесет и пет година свога живота,"*) у којој је, на основу званичних података, уиет сав материјад, који се односи на историју ове шкоде. После говора г. Миодраговићевог извршено је посдужење, а певачки хор ученпка ове шкоде отпевао је неко" лпко лепих патриотских песама тако депо и скдадно, да су врло пријатне утиске на присутне учиниде. Око 4 сахата, Његово Ведичанство Краљ са највећпм интересовањем разгдедао јеизложбу учпла, и тоднко је био задовољан, да је то Своје задовољство више пута изјавио г. управитељу ове школе. Посде 4 сахата Његово Величанство Краљ, са Својом свитом, вратно се у Двор, испраћен од свију наставннка уз громко клицање гостију: Живео! Жпвео! По програму, у 5 сахати после подне било је књижевно вече. Поред лепих песама и декламација, прекрасан тријалог највише се донао гостима. Књижевно вече приредпли су ученпци Учит. Школе у Учитељској Школи. Света је било тако много, да се није могдо где стати. Кад се и овај део прославе свршио, гости су се почеди разидазити, а на дпцу свакога од њих могдо се видети, да је јако задовољан. Истог дана, у 8 сахати у вече, у гостионици код „Руског Цара" бпла је заједничка вечера. На овој вечери бидо је 69 дпца. Поред наставника ове школе и готово свију учитеља београдских основпих школа, који су већпном ученицп ове шкоде, били су п г. г. мпнистри Љ. Ковачевић п Ст. Д. Ноповпћ п г. Светозар Милосављевпћ, члан Државног Савста у пеисији,некадашњи управитељи ове школе. Тога вечера пало је много депих здравица. Прву здравицу напио је г. управитељ Учитељске Шкоде — Његовом Велпчанству Краљу; другу здравицу напио је г. Јован Мподраговић, проФ. Уч. Школе — г. Министру просвете; трећу здравицу напио је г. Хенрих Лдлер, изасданик ПроФесорског Друштва, својим друговима — наставницпма Учит. Шкоде, а четврту здравпцу напио је г. Љуб. Ћирпћ, проФ. Учит. Школе — гостима. Поред ових, бпло је још и више депих здравица, које су се једна за другом низаде. Весеље је трајадо до посде пола поћи у највећем весељу п љубавп. Вредно је напоменути: да је са овога банкета одаслата честитка г. Сими Живковићу, најстаријем жпвом б. управитељу ове шкоде; ту честитку потписади су сви који су тога вечера на банкету биди, Сутра дан, 15. јануара, у 11 сахати пре подне, бпо је у Саборној Црквп помен пок. Димитрију Матићу, бив. министру просвете и црквених по*) Овај ће се рад печататикао прилог »Пр. Гласпику*, а уза свеске за март и априд ове годвне. — Уреди.